Moja sestra često ume da ispituje ljude koje smo tek upoznale ili koje poznajemo koja je od nas dve lepša. Meni je to nekako baš bezveze i baš se loše osećam. Ona je i objektivno lepa i lepša od mene. S druge strane sam ja koja imam nula samopouzdanja, koja za sebe uopšte ne mislim da sam lepa i koja sam jako nesigurna po pitanju svog izgleda (moje mišljenje). Na licima ljudi koje ona to pita mogu da vidim da bi rekli njeno ime, ali da im je neprijatno zbog mene. Došlo mi je nekoliko puta da je pitam zasto ima potrebu to da radi, ali ne želim da zvučim ljubomorno. Ispada da ona u tome uopšte ne vidi problem, dok se moje samopouzdanje samo pokopava sve dublje.
Umorna sam od površnih kontakata. Usamljena sam i počela sam da upoznajem ljude na raznim aktivnostima. Bude manje-više zanimljive priče, par kafa i to je to. Ni sa kim se nisam skontala i ne znam da li je do mene, njih ili ovog vremena.
Da li je realno da moj šef ima samo osnovnu školu završenu? Mislim da je to moguće samo u našoj zemlji. Baš me briga za njegovo iskustvo ili znanje ne bi smeo da bude šef bilo kome sa OSNOVNOM školom i tačka.
Koliko je meni glupo kad neko računa vreme posle kog će odgovoriti na poruku. U fazonu on/ona mi je odgovorio/la posle 15 min ja ću njoj posle 20. Samo dokazuje koliko su osobe nesigurne. Btw i meni je lik odgovarao posle 10 sati pa nisam čekala 15 da odgovorim. Nezreli ljudi...
Ne mogu da shvatim ove što se stiskaju, kakav je to život i kako utiče na psihu... Ja sam čitav život bogata i ne razmišljam o parama, i ne mogu da zamislim da imam još i takvih problema.
Sandra se zovem i baš mi je bezveze moje ime. Radije bi da sam Ivona, Una, Sena, Nora ali nisam imala opciju izbora...
Muž i ja radimo u istoj firmi - različite pozicije. Osećam se mnogo loše kada znam da se svaki dan dopisuje sa koleginicom (stalno neke šale, imaju svakojake teme, prenose si sve informacije ako nisu isti dan u firmi, itd.) dok se meni javi samo ako je nešto vezano za posao - nekoliko rečenica i nestane. Zna da mi to smeta. Ne znam na koji način da mu više objasnim da se osećam manje zanimljivije od nje, kada svojim postupcima ne dokazuje suprotno, čak i nakon više razgovora o tome.
Životna želja mi je bila da živim na moru i ostvarila mi se. Posle 2 godine života sam skontala da i nisam neki ljubitelj sunčanja i kupanja već da volim da šetam uz obalu ili u plićaku.
Brat od moje zaručnice je u vezi već pola godine sa bivšom curom moga kuma. Ne bi to ni bio toliki problem jer su prekinuli prije 5 godina ali živjeli su skupa i ulovio ju je u krevetu s drugim te mu je trebalo jako dugo da dođe sebi. Zaručnica i ja živimo u Kanadi i došli smo sad nakon skoro godinu dana tako da nismo ni mogli ranije znat. Planiramo svadbu za iduću godinu i stvarno nam ne trebaju neugodnosti ali kako se postaviti u toj situaciji ako oni još uvijek budu skupa? Savjete molim.
Brat se skoro oženio i dobio dete. Od kad se žena porodila svi joj smetamo, ne želi da priča sa nama na telefon, uvek je nervozna i ljuta, vređa me na svakakve načine, i mene i majku ponižava.. Što je još gore, na koji god način ja to prenesem bratu, on nam još dodatno kvari odnose jer joj direktno priča, jer joj prenosi moje reči, umesto da joj lepo objasni ili da pomogne ženi koja očigledno ima probleme. Od danas prestajem i da je zovem i da se žalim na nju, ne zanima me gospođa. :)