U Pet shopu radi jedna mnogo slatka devojka. Iako mi je mačka uginula pre mesec dana, ja sam zbog nje nastavio da idem da kupujem granule za mačke. Posle te granule razdelim uličnim mačkama. Ne znam kako da započnem flert sa njom, ali znam da će mačke još dugo dobijati granule koliki sam šonja.
Ne znam kako ljudima uspe da promene posao. Neki koje znam promene i po 5-6 firmi u par godina. Ja evo nisam zadovoljna na sadašnjem poslu, već skoro dve godine pokušavam da promenim, ali ne ide. Šaljem CV-jeve, pozovu me na razgovor, oduševe se sa mnom i onda ništa. Imam nekoliko godina radnog iskustva, diplomu, ali nikako mi ne uspeva da promenim posao. Nemoguće da su baš svi toliko pametniji i bolji od mene.
Bilo mi je dosadno pa sam napravio tinder profil čisto da vidim šta ima tu. Sad ne znam jel se koristi samo za "one night stands" ili ljudi zbilja pronalaze partnere za ozbiljne veze, ali od svih djevojaka koje mi je pokazalo većina ima slike sa izbačenim guzovima, dekolteima, u bikiniju, u kratkoj i uskoj odjeći koja ne ostavlja prostora mašti. Pa se onda žale kako su svi muškarci đubrad i žele samo seks a ovamo reklamiraju isključivo svoju tjelesnu komponentu bez truna elegantnosti, damskog šarma i bez ikakvog oblika karakternosti.
Moj vjerenik treba uskoro da ide u inostranstvo da radi. Ovde ne može da nađe posao bukvalno ni najgori mogući, a ima dvoje djece iz prethodnog braka i mora da radi. Mislim, mora bez obzira.
Kako se vrijeme odlaska približava, meni je sve teže. Sanjam noću da je otišao, pa se trzam iz sna. Pomisao da ću biti ovde sama, mi slama srce. Četiri godine smo zajedno i nismo se razdvajali na duže od dan. Znam da je ovo jedina, a i dobra opcija, međutim, strah me je svega što dolazi i jako mi je teško. 😪
Jako sam se razočarala u ljude na poslu. Vidim, šta su sve spremni da urade zarad veće materijalne dobiti. Puzanje, ulizivanje, izveštačenost...teško mi je sve to gledati. Voljela bih da se ponovo vratim na fakultet među svoju generaciju.
Šta je to kada ja želim da pričamo o nečemu što mi smeta ili što me je povredilo, a on uporno govori kako neće da se raspravlja? On ne učestvuje u razgovoru, on se povlači, pušta me da ispričam šta imam da bi na kraju rekao da ja to tako vidim, ali da zapravo nije tako. Da li je to manipulacija? Da li on pravi žrtvu od sebe za sve što ne ide u njegovu korist? Ja ne znam više. Da li me je zaglupeo, zaludeo, šta je problem sa mnom kad ne mogu više da razgraničim šta je to normalno a šta nije? Nikada mi cilj nije rasprava već razgovor, ali njemu je rasprava sve samo zato što ne moze da podnese da mu se prigovara za neke postupke i ponašanje koje smatram da nije u redu.
Nije mi žao gde sam pogrešio u životu, naučio sam važne lekcije na svojim greškama, žao mi je što sam najbolje godine života protraćio na pogrešne osobe, a repriza ne postoji i vreme ne mogi da vratim.
Kada me nije briga onda me jure a kada se zaljubim i vidim se sa tom curom u životu sve uništim, previše se prepustim i dam ljubavi i onda pobjegne, danas je žalosno da kako bi zadržao djevojku moraš glumit da nisi tolko lud za njom, sve je otišlo nekim krivim putem, prepustiti se ljubavi je nešto najlijepše zar ne ili sam u krivu?
Pravim cv i plašim se da ću biti nesposobna da nađem posao.