Sa dečkom sam u vezi na daljinu već skoro godinu dana. Na početku je sve bilo toliko divno i baš smo se zavoleli. Bio je malo ljubomoran u nekoj zdravoj meri ali mi je rekao da je takav zato što me voli i brine. Posle nekog vremena ja sam počela da pokazujem ljubomoru ili neku posesivnost zato što on nije prestajo da izlazi svaki dan i vikendom. Smatrala sam da to nije ok prema meni zato što ja ne izlazim. Nemaš šta da tražiš svaki dan u kafiću kad imaš devojku, nisi klošar. Možeš par puta nedeljno ali ne svaki dan. E sad je došlo do toga da se konstantno svađamo oko gluposti. On mi sad sve dozovoljava i da izađem u brusu, gola ako treba. Znam da mu donekle smeta ali neće ništa da kaže. Rekao mi je jednom da misli da ja imam jača osećanja nego on. Ne znam da li me ne voli više zato što smo se toliko raspravljali ili jednostavno nema dovoljno muškosti. Tamo gde je svejedno nema ljubavi. Čim postane svejedno gde si, sa kim si, kako si znaj da te više ne voli.
Žao mi je što smo raskinuli a nemam nijednu sliku sa njim makar za uspomenu.
I ne znate koliko ste sretni što nemate socijalnu anksioznost, strah je prisutan stalno, bojim se putovat u drugi grad sama već sam doživila panični napad,💗 lupa, dlanovi se znoje, gušim se, stalno mislim da ću past u nesvjest. Možete otić u kafić i sjedit i pit kavu, možete se družit a mene strah izać iz kuće, samo sobu smatram sigurnom zonom.
Bivši dečko se uskoro ženi, a kupio je drugi broj kako bi meni slao poruke....
Oduvijek sam imala odličan odnos sa svojom budućom svekrvom, stvarno je bila normalna, draga žena i nimalo nalik stereotipu balkanskih svekrvi, sve dok nismo počeli planirati svadbu. Evo za 2 mjeseca je vjenčanje i krenule su izjave tipa ''na svadbi MORAMO imati ovo, to NAM treba biti ovako, JA ću inzistirati na ovome...'' Nit ona plaća svadbu nit se ona udaje, a ponaša se kao da je glavni lik. Još svako malo i ona i ostatak obitelji ''u šali'' imaju neke komentare da ja ispadnem zločesta babaroga koja im je otela sina. Iako se trudim uvijek na lijep način reći da se ne slažem s njima, nenormalno mi je to sve počelo ići na živce, ali sva sreća zaručnik mi je normalan pa ne šuti kao p.... pred njima, nego im bez zadrške odbrusi kad je potrebno.
Imam koleginicu sa kojom svako jutro putujem sat vremena do posla. Dragi ljudi, ona usta ne zatvara u tih sat vremena. Znam sve šta radi i šta joj porodica radi. Užas. U životu nisam srela toliko napornu osobu. Samo "ja pa ja". Katastrofa.
U mojoj porodici sam ja zadužena za palačinke i ne dam ih dok nisu gotove sve!