Ja sam osoba s invaliditetom, a moji roditelji su kockari. Situacija je večeras eskalirala kada sam im rekla što o tome mislim. Počeli su me vrijeđati i posvađali smo se. Voljela bih da mogu izaći, otići ali ne mogu jer ne hodam. Palo je toliko ružnih riječi koje nikada neću moći zaboraviti samo jer sam im rekla da pretjeruju s tim. Ostavljaju me samu po cijele noći da bi kockali, a mene to boli. Ne mogu otići nigdje jer ovisim o njima, a i kad bi mogla ne bi imala gdje. Morala sam ovo negdje reći, sreća pa je anonimno. Razmišljam da si napravim nešto jer ne znam koliko ću dugo moći ovako. Mislim da bi im bilo bolje bez mene.
Ostavi svoj komentar
#157
Nekad u autobusu uporedjujem velicinu glave sa drugim ljudima!o.0
odobravam 763 • osudujem 1526 • komentari 30
Detaljnije
Ispovest dana
Ne mogu da shvatim ljude koji izlaze vani u trenerkama. Idu u školu ili na faks u trenerci, na kafu, neki i u klubove. Užas... što bi rekao Karl Lagerfeld, odustali od života i obukli trenerku....
odobravam 147 • osuđujem 229 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Jedna koleginica je bacila oko na njega. Ona je sama, ja sam udata. Ona se sa njim šali na način na koji se on nikada ne šali sa mnom. Ona je tip žene koja ako nije ispričala celoj firmi nije se ni de...
odobravam 87 • osuđujem 1561 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvr...
odobravam 3204 • osuđujem 99 • komentari 0
Detaljnije
