Daj svoje mišljenje.
Imam 24 godine, i nikad nisam imao devojku do sada. I, iskren da budem, nešto mi i ne treba. Završio sam fakultet u roku, zadovoljan sam poslom kojim radim, imam prijatelje sa kojima lepo provodim vreme, imam nekoliko hobija i jednostavno sam zadovoljan svojom situacijom. Bilo je vremena kad sam padao u depresiju zbog svoje smotanosti i činjenice da jednostavno ne umem sa devojkama, žalio zbog propuštenih prilika i emocionalne praznine. Ali, onda je jednostavno puklo u meni. Video sam kroz šta su prolazili neki moji dragi ljudi zbog momaka/devojaka, video sam loše stvari svega, patnju, prevare, ljubomore i shvatio da mi ipak nije tako loše. Naučio sam da cenim svoj "samački" status i gledam na to kao na vrstu slobode. Uspeo sam da ugušim emocionalnu prazninu i da je ispunim nečim drugim, i od tada imam mir. Znam, dosta ljudi će lupati minuseve i reći da je ovo pogrešan pristup, spominjati porodicu i šta već. Stavite se u moju kožu i proživite to. Onda ću opet da vas pitam šta mislite.
