Ispovesti

Imam 38, i majka sam 9-ogodišnje devojčice. Volim svog muža, imam dobar brak, dobar život, ali već godinama se borim sa užasnim osećajem krivice što ne osećam ništa prema rođenom detetu. Nekad bude kod babe i dede na par dana, ja je se i ne setim. Sve radim sa njom mehanički, kao kada perem sudove. Ni u trudnoći nisam bila drugačija, mislila sam da će proći, ali sve je gore. Bila je teško bolesna pre dve godine, muž nije spavao nedeljama, mene je samo živcirala tenzija koju je pravio. Glumim godinama i osećam se iznureno, prazno i više od svega, gadim se sama sebi. Uloga majke nije za svaku ženu, ali nisam mogla ni da sanjam da ću se ovako osećati, jer sam želela da rodim. Kad ono međutim..