Daj svoje mišljenje.
Imam 28 godina i nikad nisam imao devojku. Nikad ni od koga nisam čuo da se dopadam nekom, dok su me mnoge drugarice pitale za moje drugare, raspitivale se o njima preko mene, itd. Kad počnem da se dopisujem sa nekom devojkom, ispostavi se da joj samo prija muška pažnja, jer su uglavnom odbijale da izađu sa mnom, ili se ne pojave na dogovorenom mestu u dogovoreno vreme, ili mi zamere neku glupost, pa se "razočaraju" u mene, ili jednostavno prekinu da se javljaju, odgovaraju na poruke, pa čak i da uzvrate za praznike. Pritom, na poslu mi jako teško ide, trudim se iz petnih žila da napredujem, radim prekovremeno, vikendom, ali mi se svaka sitnica zamera. Za odmor nemam para, a i nikad nisam ni išao na more. Tata mi je alkoholičar sa nesnosnim promenama raspoloženja, mama psihički uništena zbog toga, dok si mi sa bratom zahladneli odnosi zbog njegove devojke. Sve u svemu, jako sam se umorio od dokazivanja, da se stalno menjam, ispravljam nevidljive greške, a u stvari sve je isto.
