Daj svoje mišljenje.
Te davne 1997. Vozili smo se trajektom do Žanjica. Sa nama su putovali jedan dečak, njegova majka i njena drugarica. Dečak tad od nekih 10-tak godina je čitao knjigu dok su mu se njih dve rugale zbog toga. Majka, mu je rekla da batali knjigu i gleda devojčice. Pošto je nastavio da čita počele su da mu se rugaju uz glasne povike, , pe*eru". Majka mu je pričala o nekoj neostvarenoj ljubavi i urlala uz pesmu, , Ja još spavam po navici, u tvojoj majici". Nikad sličan prizor nisam videla. Taj lep, ozbiljan i smiren dečak izgledao je pomiren sa sudbinom što ima za majku takvu primitivnu lujku. On i ona su bili dva potpuno različita sveta udaljena svetlosnim godinama. Nekad ga se setim i zapitam šta je sa njim bilo. Poneki roditelji ne zaslužuju decu kakvu imaju.
