Te davne 1997. Vozili smo se trajektom do Žanjica. Sa nama su putovali jedan dečak, njegova majka i njena drugarica. Dečak tad od nekih 10-tak godina je čitao knjigu dok su mu se njih dve rugale zbog toga. Majka, mu je rekla da batali knjigu i gleda devojčice. Pošto je nastavio da čita počele su da mu se rugaju uz glasne povike, , pe*eru". Majka mu je pričala o nekoj neostvarenoj ljubavi i urlala uz pesmu, , Ja još spavam po navici, u tvojoj majici". Nikad sličan prizor nisam videla. Taj lep, ozbiljan i smiren dečak izgledao je pomiren sa sudbinom što ima za majku takvu primitivnu lujku. On i ona su bili dva potpuno različita sveta udaljena svetlosnim godinama. Nekad ga se setim i zapitam šta je sa njim bilo. Poneki roditelji ne zaslužuju decu kakvu imaju.
Ostavi svoj komentar
#293
Namerno prelazim linije kad bojim!
odobravam 589 • osudujem 425 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Suprug i ja smo u braku 10god. Svake godine pored svih obaveza, dece, škole, izdvojimo par dana da sami otputujemo negde za našu godišnjicu braka. I tako već godinama, nikad nismo imali krizu u braku ...
odobravam 2536 • osuđujem 55 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Pitala sam kolegicu s posla može li mi pričuvati sina od 4 godine, ona je taj dan bila slobodna, a ja sam trebala nešto obaviti. Rekla je da joj ne pada na pamet na svoj slobodan dan čuvati razmaženo ...
odobravam 503 • osuđujem 9696 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Pitala sam kolegicu s posla može li mi pričuvati sina od 4 godine, ona je taj dan bila slobodna, a ja sam trebala nešto obaviti. Rekla je da joj ne pada na pamet na svoj slobodan dan čuvati razmaženo ...
odobravam 503 • osuđujem 9696 • komentari 0
Detaljnije
