Muž i ja živimo na planini. Najbliža kuća nam je udaljena oko 5km. Živimo skroz sami, nemamo televizor da nam nabija nervozu. Dane provodimo na čistom vazduhu, čitamo knjige, igramo društvene igre, volimo se. Jednom mesečno odemo u obližnji gradić u nabavku i jednom mesečno odemo u Beograd u izlazak, u pozorište ili restoran. Oboje smo u ranim 40-ima, nemamo decu niti ih želimo. Godinama smo bili usamljeni dok se nismo sreli. Živela sam u velikom gradu i bila tužna misleći da nešto nije u redu sa mnom dok njega nisam srela. Sad oboje uživamo živeći onako kako hoćemo. Jedino mi je žao što se nismo sreli ranije.
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5883 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Razvela sam se da bi naš sin imao mirno detinjstvo bez svađa i rasprava u kući.
odobravam 401 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Prošlo leto sam imala jedva 50 kg, nokti su mi pucali do živca šta god radila sa njima, potkožne bubuljice su mi bile po celom licu toliko da me je bolelo da pričam, kosa mi se kidala i opadala pa sam...
odobravam 1589 • osuđujem 24 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3123 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
