Muž i ja živimo na planini. Najbliža kuća nam je udaljena oko 5km. Živimo skroz sami, nemamo televizor da nam nabija nervozu. Dane provodimo na čistom vazduhu, čitamo knjige, igramo društvene igre, volimo se. Jednom mesečno odemo u obližnji gradić u nabavku i jednom mesečno odemo u Beograd u izlazak, u pozorište ili restoran. Oboje smo u ranim 40-ima, nemamo decu niti ih želimo. Godinama smo bili usamljeni dok se nismo sreli. Živela sam u velikom gradu i bila tužna misleći da nešto nije u redu sa mnom dok njega nisam srela. Sad oboje uživamo živeći onako kako hoćemo. Jedino mi je žao što se nismo sreli ranije.
Ostavi svoj komentar
#374
Kao mali sam na fizičkom igrao fudbal,ali kad bih dosao kuci uzmem dve stolice i cepam lastis
odobravam 2053 • osudujem 56 • komentari 21
Detaljnije
Ispovest dana
Napustila sam toksičan posao i toksičnu vezu. Nakon mjesec dana našla nov posao, bolji, sa boljim radnim okruženjem i boljom platom. Jer naravno, ne idem ispod svojih kriterijuma. Nakon raskida, ne že...
odobravam 198 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kuma mi se naljutila jer sam otvoreno podržala njenog supruga tokom razvoda i borbe za dete. Zajedno smo studirale medicinu, ona se na drugoj godini zaljubi. Njeni nisu prihvatili vezu jer još uvek st...
odobravam 1788 • osuđujem 73 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4292 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
