Muž i ja živimo na planini. Najbliža kuća nam je udaljena oko 5km. Živimo skroz sami, nemamo televizor da nam nabija nervozu. Dane provodimo na čistom vazduhu, čitamo knjige, igramo društvene igre, volimo se. Jednom mesečno odemo u obližnji gradić u nabavku i jednom mesečno odemo u Beograd u izlazak, u pozorište ili restoran. Oboje smo u ranim 40-ima, nemamo decu niti ih želimo. Godinama smo bili usamljeni dok se nismo sreli. Živela sam u velikom gradu i bila tužna misleći da nešto nije u redu sa mnom dok njega nisam srela. Sad oboje uživamo živeći onako kako hoćemo. Jedino mi je žao što se nismo sreli ranije.
Ostavi svoj komentar
#93
Inače kad piškim gađam zidove šolje, ali ne danas. Danas mi je rođendan i piškim u centar! Nek žubori potočić.
odobravam 12045 • osudujem 610 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Ostavila sam tromjesečnu bebu sa mužem nakon što sam saznala da me vara. Moli me da se vratim jer ne može sve sam, kaže teško mu je, ne spava zbog bebe, nema ko da je čuva kada je na poslu itd. Ne zan...
odobravam 326 • osuđujem 2901 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Danas sam tešio suprugu, koja nije mogla da se smiri jer ju je ostavio ljubavnik. Nikad gori osećaj. Ja je volim više od sebe, a ona njega toliko voli, a njega baš briga. Želim da sačuvam brak jer je ...
odobravam 450 • osuđujem 8394 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Mnogo mi je žao mog sina koji se zaljubio i oženio ženu koja ne može da mu rodi naslednika. Imaju tri ćerke i volim tu decu, ali sin je ipak sin.
odobravam 346 • osuđujem 13713 • komentari 0
Detaljnije
