Vratim se sa odmora od mesec dana u Srbiji, dođem u Evropu tu gde živim, sednem u stan i kažem sebi, konačno kući? Tužno zaista, idem jednom godišnje dole, i svaki put se razočaram, gotovo da nemam prijatelje svi su otišli svoji putem ili me izbegavaju misleći da sam uspeo mnogo i više iznad njih i to ih vređa, više im nisam ravan, porodica takođe hladna, svejedno im jesam tu ili ne, valjda ljudi navikli, imaju svoj život, i opet kad skapiram, čovek je dovoljan sam sebi, neki ljudi žive baš mizerne živote čak i sa parama koje imaju, ja ga živim bato pun gas i tek ću, malo više ću da mislim na sebe a ne na druge i mislim da ću se mnogo bolje osećati...
Ostavi svoj komentar
#202
Muški sam frizer i uvek pitam ' je l kao prosli put?', a u stvari nemam pojma kako je bilo nego samo šišam kako mi dune.
odobravam 10881 • osudujem 1601 • komentari 29
Detaljnije
Ispovest dana
Potpuno razumijem ljude koji su napustili sve i otišli da žive negdje u šumu ili planinu, sami, daleko od svih. Umore se ljudi od ljudi i njihovog ponašanja.
odobravam 227 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2418 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3430 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
