Ispovesti

Moj verenik ima ćerku. Ona ima sedam godina. Volim je, ali ponekad napravi facu istu kao njena majka i tada moram da okrenem glavu na drugu stranu jer ne mogu da je gledam. U tim trenucima zamrzim i sebe i dete i njega i nju! Mislim se, pa da li sam morala da zavolim nekoga ko ima dete, da me ceo život podseća na to da mu nisam prva u svemu kao on meni. A onda me ona zagrli, zagolica, nacrta mi nešto, pa je onda malo bolje pogledam i vidim da ima oči na njega i da je otkačena kao on. A kada pogledam kakve su njegove oči dok gleda u nju, pa prezrem sebe što ne mogu da prevaziđe sujetu, jer znam koliko je voli. Non stop se klackam, te osećam jedno te drugo, onda sam je jednom videla kako plače, prvi put za sve ove godine i raspala sam se totalno. Tek tad sam shvatila koliko je u stvari volim! Iako nije moja, iako liči na nju!