Daj svoje mišljenje.
Sleduje mi leto puno unutrašnje borbe. Nikada za svojih 25 godina nisam išao na more. U početku je to bila zbog finansija. Uvek je bilo "dogodine". Onda su počele studije. Najteže ispite sam ostavljao za leto da bih skrenuo misli sa toga da su svi moji prijatelji i kolege na nekoj plaži. Završio sam fakultet, konačno leto bez knjiga. Mogao bih reći da imam i dovoljno para da odem na to more, da ga vidim konačno. Sada nemam s kim. U svačiji život sam došao suviše kasno. Svi imaju neko svoje staro društvo, staru raju, kojoj ja ne pripadam. Ili imaju partnera sa kojim će letovati, tako da im držač sveće ne treba. Čini se da ću još jedno leto ostati u gradu, tražeći način da zaokupim svoje misli, potisnem svoja osećanja i sačekam kraj leta da se svi vrate i sa osmehom slušam njihove doživljaje. Šta ću, kad ja ceo život nemam šta da ispričam. A svima koji planiraju letovanje želim da se lepo provedu i da maksimalno uživaju. Onoliko koliko bih ja zaista voleo da sam na njihovom mestu.
