Napišem ja ispovest i u međuvremenu izađe na najbolje. Za to vreme ja odem sa devojkom napolje i sedimo na klupi, upalimo ispovesti da čitamo, i ona naleti na moju i opali "osuđujem" i još kaže "kako neko može takvu glupost da napiše".
Moj deda je ukrao moju babu sa venčanja, negde 1950-e, a ona se i dan-danas žali kako joj je usput ispao opanaak! :D
Utrčavam posle posla u kinesku radnju bežeći od kiše. Hvatam se za simpatični crni kišobran, pokazujem ga sićušnom Kinezu naslonjenom na pult i poput srednjovekovnih Evropljana koji se sreću sa urođenicima vičem: "OVO!"
"Kisoblan?" - reče Kineščić - "Moze, moze... Tlista dinala!"
"Kako trista?" - protestovah simbolično - "Pa piše 250 na njemu!"
"Aaaa, pa to je kad ne pada kisa..."
"Hahahaha" - nisam mogao da suzdržim smeh, te tako i nastavih - "Dobro, daću ti trista ako ubaciš neki poklon uz kišobran!"
"Paaaa, dacu ti ovu hemisku... Ionako vise ne ladi..."
Imam djevojku 2 godine i nismo prijatelji na facebook-u.
Kaze mi tata za udvarača:''ovog smotaj na brzinu, da te ženi dok te ne provali kakva si baraba''
Imam 85 kg i treba da smršam, znam. Ali sad dok sam ovolika vidim da je momcima najbitniji fizički izgled, telo, lice nije bitno. I to me užasava. U inat njima bih otišla u 200kg, jer su površni i ne znaju ništa da cene.
Sinoć smo moja cura i ja zadremali na nerasklopljenom kauču, ja sam bio na ivici kauča i ubrzo sam shvatio da je nemoguće da tako ostanemo do jutra, ustao sam i bilo mi je žao da je budim da razmeštam krevet, samo sam je pokrio, a ja sam legao na pod da spavam. Ujutru čim se probudila ustala je i legla na patos pored mene. Obožavam je!
Kad sam tužna setim se bratovog drugara koji me je prvi put u životu video za moj 19. rođendan i njegovih reči: "Mnogo si lepa, jel to samo večeras ili uvek?" I brata koji ga je pogledao u fazonu 'Ubiću te'.
Toliko sam ponosna na svog mlađeg brata. On i njegova cura imaju 18 godina. Njeni joj konstanto brane da izlazi s njim (niža klasa) iako je jedan od boljih učenika, ide po takmičenjima. Osvajao nagrade. Njima to ne igra ulogu jer naši roditelji ne voze skupe aute nemaju po tri bankovne kartice. Ona je super cura, njoj to nije bitno. Sada kada je krenula škola (iako njeni imaju svoje pse čuvare koji je nadgledaju) oni se viđaju tako što moj brat ustane nju sačeka otprati blizu njene škole, vrati se kući, nastavi spavati. Te ponovo ustane spremi se za školu (on je druga a ona prva smjena) i tako svaki dan. Braco moj ti dokazuješ da i dalje postoje fini momci a tvoja cura da nisu "sve iste".
Izađem sa devojkom na prvi sastanak, smuvamo se mi, sve okej... sedimo u parku na klupici ispod nekog drveta i tako tu lupetamo, svašta pričamo... I u jednom trenutku ja zabacim glavu unazad, kao da udahnem svežeg vazduha i to na usta, u tom trenutku neka ptica mi se pose*e i po sred usta mi padne vnogo, sva sreća nije videla. Ja ne znam šta ću, zgutam taj bućkuriš, skoro peglu nisam bacio, sav pozeleneo. I kao krene ona da me poljubi, ja reko nemoj sad, i riba ode, naljuti se, a ja samo hteo da je spasem smrada i sebe blama.. Eto ti sada, ostao sam bez fine cure.. e živote PTICO lutalico.