Ispovesti

Najjače mi je kad u emisijama u kojima spremaju hranu kažu: "I jos sastojak koja svaka kuhinja mora da ima..." i tipa izvade jaje od prepelice.

Imam veće podočnjake od sisa.

Imam 30 godina i još uvek živim sa majkom... Često čujem kako se šapuće u gomili, kako ga nije sramota, ima 30 godina i još je vezan za majčino krilo.. Ono što ne znaju je, da sa svojih 30 godina ja kupam svoju majku i hranim, i opet izađem sa iskrenijim osmehom među ljude,nego svi oni koji žive "savršen život" !

Ja učim 10 min i onda napravim pauzu od nedelju dana.

Januar.. Najhladnija zima koju pamtim. On negdje, ko zna.. Nas dvije u moru balona, sretne, igramo se, pripremamo sve za njen prvi rođendan. Ulazi na vrata i igra staje. Vrijeđa me. Šutim. Nije mi prvi put da to slušam. Njene nevine okice samo ga gledaju, i rukice idu prema njemu da ga zagrle. Kaže mi skloni je i ja je sklanjam gledajući kako suze kreću iz njenih nedužnih očiju. Uzima zalogaj ručka koji ga čeka na stolu i pljuje ga u moje lice. Baca tanjir od zid i izgovara milion psovki i uvreda. Šutim. Nije mu prvi put. Ali taj dan je nešto u meni puklo. On izlazi iz kuće, a ja uzimam vreće za smeće. Crne, najveće. Pakujem sve što je moje, njeno , hiljadu snova, ljubavi u 4 crne vreće. Za smeće. Poslednji put zaključavam ONA vrata koja nikada više nisam zaključala i odlazimo. U praznom stanu, same jedemo kolačić koji smo uzele, njene male oči me gledaju, vole me beskrajno i znaju da nikada neću odbiti njene željne zagrljaja. Nikad nije pitao zašto smo otišle, ali mi smo tek sad sretne.

Svaki put kad se pogledam u ogledalo imam drugacije misljenje o svom izgledu. Jedan dan sam prelijep, najljepsi na svijetu, a drugi pomislim kuku majko dje me rodi ovakvog.

Kao mala, pred svih diznijevih princezica, pepeljugica, uspavanih lepotica, ja sam htela da budem Tarzan.

Danas profesor u razgovoru reče:" Radim onoliko koliko sam plaćen." Slučajno sam mu odgovorila:" Slaba vam nešto plata." Oprostila sam se sa peticom.

Ubrao sam devojci 101 belu radu.

Kao klinac na svadbama rodbine obožavao sam da lupam prstima od sto u ritmu muzike misleći da ja sviram. Pre dva meseca mi je bila svadba, ja lupam tako kad na jednom pevačica meni pokazuje palac gore i odvuče me do klavijature, ja mrtav ladan počinjem da sviram nešto iz detinjstva, nešto poput žuta kuća i to...puna sala, 500 gostiju, svi umrli od smeha, a klavijaturista mi je uzeo i autogram!!