Dao sam ćerci samo 500e za 18. rođendan... sad me grize savest.
Moja porodica super zarađuje i imam sve što želim, ali ja sam kleptomanka.
Život mi je bio ispunjen za vrijeme kad je izašla i slušala se pjesma Letnja šema, Duh iz bombonjere itd…, tih godina nisam imao skoro ništa ali duša mi je bila puna radosti neke, danas samo ostaju sjećanja na ta ljepša vremena koja se nikad vratiti neće.
Kako se pomiriti s tim da je nakon toliko godina, zauvijek gotovo? :(
Rastali smo se kad smo se najviše voljeli, zbog drugih životnih okolnosti. Nikada neću prežaliti.
Jedem dva puta dnevno i opet sam debela samo zato što preskačem doručak.
Niska sam 160 cm. Nikad u životu nisam imala ikakve komplekse zbog toga, ali i dan danas mi je ostalo urezano kako su me pri kraju srednje škole i malo kasnije stalno zezale drugarice i jedan drug kako sam niska, i kako izgleda kao da se samo snižavam vremenom. Povredilo me je to i nabilo mi male komplekse. Ali ja tu ne mogu ništa da uradim. Moja majka koja je inače normalne visine je uvek volela niske muškarce, tako da moj otac je kriv što sam niska.
Na svečanosti dodele diplome sam se slikao i tek na slici skontao da sam imao otkopčan šlic i da mi se vide bele gaće.
Student sam i trenutno spremam par ogromnih ispita od kojih mi zavisi uslov za godinu. Pod velikim sam pritiskom da ne bih razocarala ni sebe a ni ljude oko sebe koji računaju na mene. Pod tim mislim na porodicu. Već mesec dana svaki dan provodim u biblioteci od ujutru do uveče, pored toga odem samo na posao kad treba. Moram ovako još bar dva meseca da bih sve to spremila ali mi je u zadnjih par dana izuzetno teško i osećam da pucam. Posebno zato što vidim da svi oko mene balansiraju i odlaze da se druže, putuju a onda i samim tim daju ispite u roku a ja moram štedeti svaki dinar zbog školarine. Čak i kad možda uštedim da nešto mogu da sebi kupim ili odem negde i otputujem na par dana, mene grize savest jer bih pre moje poslala da se odmore negde pošto se i oni žrtvuju da mi pošalju onoliko para koliko imaju. Bojim se da se sve ovo ne odrazi na zdravlje ali se nadam da će se sve na kraju ipak isplatiti.
Ne znam odakle toliko samouvjerenosti glupim ljudima. Ne znaju da povezuju osnovne stvari, uz to nevaspitani, a u društvu najglasniji, na poslu se laktaju, guraju...ne biraju sredstva da dođu do svojih ciljeva.