Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#722954

Pre 8 godina na odmoru je žena izgubila burmu sa našeg venčanja. Otišla u vodu da se brčka i spadne joj sa prsta i izgubi je. Svako leto provodim na tom istom mestu, i svaki put sam pokušavao da je nadjem, zacrtao sam sebi da moram da je nađem i prosle godine sam uspeo! Siguran sam da je njena, pošto su datum vencanja i naši inicijali upisani na burmi. I sad je čuvam na mom lačiću oko vrata, zato što moja ljubav, moja sreća, moje dece majka, moja zena, više nije među živima!

odobravam( 39306 ) osuđujem( 302 )
23 Apr 14
#2017893

Dokur*io mi više i ovaj ispitni rok i ovo školovanje i ovo učenje i sve noći provedene nad knjigom! Želim da se vratim u moje selo i da sadim jagode i maline, jednu kravicu da kupim, prodajem mleko i živim svoj život!!!!

odobravam( 39235 ) osuđujem( 280 )
04 Oct 16
#34729

Kad mi je dosadno, popricam malo sa sobom, bacim par forica i shvatim kakav sam car.

odobravam( 39152 ) osuđujem( 589 )
11 May 13
#530660

Otišao ja sa devojkom u prodavnicu i nakupovali smo sve i svašta...Došao na kasu, a novčanik ostao kući. Kasirka je provalila o čemu se radi, a inače me dobro poznaje, svako jutro kupujem hleb i cigare kod nje...Namignula mi je i prošaputala: "Daj ličnu." Ja joj dao i ona je provuče kroz terminal i kaže: "U redu je." Nije htela da se obrukam. Kada sam se vratio da platim, imao sam želju da je izgrlim! Još uvek postoje spontani, dobri i pošteni ljudi!

odobravam( 38886 ) osuđujem( 190 )
27 Jan 14
#287270

Prije dvije godine, mama, tata, mala sestra i ja odlučili smo malo prošetati po gradu. Otac je vodio seku za ruku, a mama i ja smo išli iza njih. Ujednom trenutku, tata je zastao sa jednim poznanikom da se pozdravi, a ja sam odgovarao na poruku naboljem prijatelju, oko našeg izlaska tu noć. Već sljedeći trenutak sam se okrenuo i vidio svoju seku na sred ulice. Potrčao sam prema njoj, zgrabio je i bacio i od tada se ničeg ne sjećam. 15 dana sam bio u komi, slomljena noga, polomljena rebra. Spasio sam svojoj sestri život. Prvo što sam ugledao, nakon buđenja iz kome, bilo je to njeno malo, slatko lice. Bilo mi je drago što je ostala živa, plakao sam kao dijete. I danas-dan moji roditelji mi ne prestaju zahvaljivati na tome, a ja samo pogledam u nju i shvatim da bih opet isto ponovio.

odobravam( 38648 ) osuđujem( 194 )
21 Oct 13
#219573

Juče sam toliko nasmejao svoju devojku da je sela na put i smejala se. Mislim da je baš srećna sa mnom, obožavam je.

odobravam( 38274 ) osuđujem( 259 )
19 Sep 13
#124038

U braku sam sa gluvonemom ženom i zbog toga mi zamera gotovo cela porodica i prijatelji. Ona to zna. Najbednije se osećam kada nakon još jedne preprike sa roditeljima odem kući, a ona se okrene ka meni i dovoljno je samo da pogledam njene vlažne oči i skrušen osmejak da počnem da plačem kao dete. Ja nju volim, ona nosi moje dete. Briga me šta ko ima da kaže. Planiram i da prekinem kontakt sa porodicom i da odem sa njom ukoliko nastave da je ponižavaju kao da je od druge rase. Ne mogu da gledam kako majka mog deteta plače zbog ljudske zlobe. Nadao sam se da će nakon ovoliko godina da je prihvate, ali ništa od toga izgleda.

odobravam( 38009 ) osuđujem( 303 )
31 Jul 13
#1008

Кад видим мушкарце који бријају ноге и чупају обрве, прднем и подригнем ради баланса у универзуму.

odobravam( 37231 ) osuđujem( 2664 )
09 Apr 13
#147274

Devojci sam za drugu godišnjicu veze isčupao klupu iz parka, gde smo se smuvali i na kojoj su bila urezana naša imena, i postavio je u njeno dvorište.

odobravam( 36901 ) osuđujem( 1421 )
13 Aug 13
#330766

Imala sam 19 god. kad smo se upoznali, izlazili smo 10 dana, a on je pošao u vojsku i ja sam ga čekala. Bio mi je prvi. Živjeli smo u gradovima udaljenim 170 km. Ipak smo održavali vezu. Onda sam se ja razboljela od lupusa, neizlječive bolesti. Raskinula sam s njim zbog toga, ipak on je bio uz mene. Doktori su mi rekli da nikada neću moći imati djece. Bila sam na terapiji 3 godine. On je onda došao da živi u moj grad. Nismo imali ništa, kupili smo dva tanjira i dve kašike i uselili u prazan iznajmljen stan. Nisam htjela da se udam za njega dok ne ostanem trudna. On je počeo da se bavi keramikom, i danas ima svoju građevinsku firmu. Danas, imam 34 godine, imamo veliku kuću, jednu manju kuću, stan u gradu, dva auta, i najvažnije imamo DVOJE divne djece, kćerku i sina, a ja sam upravo u 8 mjesecu trudnoće, opet nosim dječaka. Nikada se ne treba predati, ljubav pobjeđuje sve. Ima Boga pa sve to nagradi.

odobravam( 36879 ) osuđujem( 225 )
08 Nov 13

Budi Admin!
Arhiva