Imala sam 19 god. kad smo se upoznali, izlazili smo 10 dana, a on je pošao u vojsku i ja sam ga čekala. Bio mi je prvi. Živjeli smo u gradovima udaljenim 170 km. Ipak smo održavali vezu. Onda sam se ja razboljela od lupusa, neizlječive bolesti. Raskinula sam s njim zbog toga, ipak on je bio uz mene. Doktori su mi rekli da nikada neću moći imati djece. Bila sam na terapiji 3 godine. On je onda došao da živi u moj grad. Nismo imali ništa, kupili smo dva tanjira i dve kašike i uselili u prazan iznajmljen stan. Nisam htjela da se udam za njega dok ne ostanem trudna. On je počeo da se bavi keramikom, i danas ima svoju građevinsku firmu. Danas, imam 34 godine, imamo veliku kuću, jednu manju kuću, stan u gradu, dva auta, i najvažnije imamo DVOJE divne djece, kćerku i sina, a ja sam upravo u 8 mjesecu trudnoće, opet nosim dječaka. Nikada se ne treba predati, ljubav pobjeđuje sve. Ima Boga pa sve to nagradi.
Zdravo, želim sa vama da podelim jednu stvar. Meteorolog sam. Pre svih ovih vremenskih neprilika ja sam imao problema u svojoj vezi, doduše bili smo pred raskidom. Kad sam otišao na posao, uočili smo veliki ciklon koji se približavao našem poluostrvu i celi dan smo pratili situaciju. U međuvremenu moja svađa sa devojkom je kulminirala, jer sam saznao da me je varala. Ciklon se sve više približavao i nije nas napuštao dok sam ja ostao napušten. Kako su počele oluje i sve nepogode koje su zadesile moju voljenu zemlju moja mržnja prema devojci sada već bivšoj, je sve više rasla. Tražili su od nas da imenujemo ciklon koji je izazvao ove katastrofe. Naravno, ja sam odmah znao koje ću ime staviti. NAJBOLJA OSVETA: CIKLON SE ZOVE TAMARA.
P.S. Kad te ja već mrzim jer si mi srce pojela neka te mrzi i ceo Balkan.
Da sam dobivao marku svaki put kad bi mi neko reko da sam lijep, do sad bih imao jednu marku. Hvala mama.
Prije par godina imao sam prometnu. Neki pijani vozač je išao pretjecat i zabio se u nas, sa mnom u autu su bile moja tadašnja djevojka i moja najbolja prijateljica. Završili smo u bolnici, na svu sreću nitko s težim ozlijedama, ja sa slomljenom nogom i rukom, prijateljica s posjekotinom na ruci i glavi, nabijenim rebrom, a djevojka s odsječenom kosom jer se zapetljala u dio ulupljenog automobila. U bolnici dolazi moja djevojka do mene i dere se kako će ona izaći bez kose, što ako je sad uslika netko, da će mi poslat račun za ekstenzije i da je gotovo s nama, 10-ak min nakon njenog odlaska moja prijateljica uplakana trči s krvavom rukom iz koje viri konac i iglica vrtišteći moje ime, isplakala mi se na ramenu pitajući me 10 puta jesam li dobro. Tog trenutka sam shvatio kome je stvarno iskreno stalo do mene i ko će biti moja supruga, naš brak traje već šest godina.
Skoro sam kupio psa, mnogo je sladak i čupav, večeri kada sam ga i kupio otišao da ga nahranim, spavao je sklupčan u lopticu, pozvao sam ga i nije se okrenuo, povisio sam malo glas ali opet nema reakcije, na kraju sam mu prišao i pomazio ga po glavi, odjednom je skočio okrenuo se, pogledao me slatkim okicama i počeo da maše repom, tada sam shvatio da je gluv, steglo mi se srce u trenutku umalo nisam zaplakao, naravno da sam ga zadržao i sada mi je najbolji prijatelj.
Odlučila sam da priznam mami da imam dečka i kada sam joj rekla koji dečko je u pitanju poludela je. Baba je sve to slušala sa strane i pitala me: "Je l' zgodan?" Rekla sam- jeste baba, mnogo zgodan. Okrenula se prema mami i rekla joj: "pusti je, neka ona bude sa lepotanom kad već ti nisi uspela."
Skontao sam da smo odrasli kad sam bratu od tetke hteo nacrtati brkove dok spava i kad sam se prišunjao sa trajnim markerom u ruci skontao sam da već ima svoje brkove...
Bar sam mu obrve spojio ako ništa 😁
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Prije dva mjeseca smo se sreli poslije dvije godine od raskida duge veze. Bila je ljepša nego što je pamtim, pravi andjeo. Sjedio sam na klupi u centru grada i vjerovali ili ne, prvo sam osjetio njen parfem koji uvijek nosi "Lancome Poeme " pa onda da se ona približava. Poslije prvog uzdaha znao sam da je ona. Pogledali smo se i ništa nisam rekao, a ni ona. Samo je prišla, zagrlila me i rekla mi je "Opraštam ti!". Bio sam presrećan. Nastavili smo da šetamo niz ulicu i pričali smo o svemu. Pričala mi je o fakultetu, o nekim avanturama, o novim ljubavima poslije mene... Onda smo došli do teme o pomirenju, novom početku stare veze. Poljubili smo se i noge su mi klecale. A i njoj, znam. Onda sam se probudio, obukao radno odijelo i otišao da radim. Prokleto jutro, posao i alarm.
Najteže mi bude kada pitam mamu da li ima da mi da nešto novca da odem sa drugaricama do grada, i ona otvori novčanik i vadi poslednji dinar samo da bih ja mogla da idem negde... Posle joj kažem da su drugarice otkazale, jer nemam srca da trošim, ako znam da sutra ona neće imati da kupi sebi doručak na poslu...