Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#384895
03 Dec 13
Radim u butiku ekskluzivne garderobe najvećih svetskih brendova. Danima sam gledala u jednu haljinu koju sebi ne mogu da priuštim i odlučila da je na kraju smene probam. Međutim, ušla je starija gospođa i zatekla me pred ogledalom, bilo mi je jako neprijatno pa sam odmah skinula haljinu. Kada sam izašla iz kabine, gospođa je rekla da želi baš nju. Ja sam je otkucala, stavila u kesu i pružila joj je, a ona je rekla da je ta haljina moja i da dobro zna kako je nemati novca.
53804
272
130
share
odobravam
osuđujem

#2252089
25 Aug 17
Volim gledati kroz prozor kako pada kisa. Volim čitati ruske klasike. Volim šetnje u jesen uz rijeku moga djetinjstva. Za srecu mi zaista nije potrebno mnogo.
53714
175
38
share
odobravam
osuđujem

#699164
13 Apr 14
Kada smo bili klinci, roditelji su nam uvek pričali da se sklanjamo od jednog sedog, pogrbljenog, mršavog čoveka, bez prstiju na jednoj šaci, i plašili su nas time da jede decu. Od kada znam za sebe, on je stalno tu, na Maloj Vagi, ispred lokalne prodavnice, i pije pivo. Prolazile su godine, a mi smo ga se sve manje plašili. Jednog dana, prošlog leta, ostao sam sam u Kragujevcu, ni jedan ortak nije bio kući. Izašao sam napolje, i seo sa njim. U početku je bio malo stidljiv, zato što ne priča često sa ljudima koji nisu kasirke u prodavnici. Dok je bio na Kosovu ''99, bomba mu je pala na kuću, poginula mu je žena, i oba deteta, a u ratu je izgubio prste šake. Pričali smo dva sata, svih dva sata je plakao. Poslednji put ih je video baš tu, ispred te prodavnice, kada je ulazio u vojni autobus. Kada su se ortaci vratili, ispričao sam im to. Ne možemo da mu vratimo porodicu, ali mu pomažemo najviše što možemo, ponekad mu platimo neki račun, dajemo mu stare stvari, i niko ga više ne gleda kao pijanicu. 
51969
223
244
share
odobravam
osuđujem

#871143
01 Jul 14
Volim samoj sebi slat mejlove da si napomenem nešto. Osjećam se ko da imam asistenta koji se brine o meni.
51749
1085
32
share
odobravam
osuđujem

#329760
07 Nov 13
Pre 10 godina tata je ostavio mamu i otišao sa devojkom kojoj deda moze da bude, a kamoli otac. Mama je pala u depresiju, a ja nju takvu nisam mogla da gledam. Život mi je bio katastrofa. Nakon toga svi su me prijatelji ostavili pa čak i dečko, a ocene su mi bile očajne. Svega mi je bilo dosta, nisam želela ovakav život. Nakljukala sam se tabletama za spavanje i legla da sačekam sudnji čas. Svega se sećam kao kroz maglu. Najbolja drugarica me je spasila, upala u sobu, pozvala taksi i odvezla me u bolnicu. Evo prošlo je vec 10 godina od tog dana, ona je sada u bolnici, čeka transplataciju bubrega, a ja imam divan posao, muža koji me voli i moje divne bliznakinje. U znak zahvalnosti odlučila sam da joj budem donator. Ja znam da reči ne mogu ovo opisati, ali hvala joj za sve, i za novu šansu za život koju mi je pružila.
51349
289
127
share
odobravam
osuđujem

#200591
09 Sep 13
Sećam se dok smo još išli u osnovnu brat i ja, tata nije imao novca da nam kupi sve knjige i onda nam ih je prepisivao kada bismo pozajmili od nekog.
50779
256
158
share
odobravam
osuđujem

#663727
29 Mar 14
Bila sam na praksi u bolnici. U sobi je bio momak koji ima rak. Mlad, lijep momak. Počela sam da pričam sa njim o njegovoj situaciji. Saznala sam da je bio treća godina arhitekture, napustio je studije zbog bolesti, bori se sa tim duže vrijeme, a već ga dugo niko nije posjetio od prijatelja, a navodno ih je imao mnogo. Ja sam se toliko rastužila i rekla sam mu, ja ću da te posjećujem svake srijede. Redovno igramo šah, rešavamo ukrštene riječi. Prošla je već četvrta srijeda i mislim da sam se zaljubila u njega.
50693
302
253
share
odobravam
osuđujem

#934988
27 Jul 14
Sređujem sobu danas i nađem jednu staru, izbledelu sliku na kojoj duvam svećice... Moj 9 rođendan, a pored mene sa širokim osmehom na licu moj stariji bata. Okrenem sliku, piše: Da zavrišiš osnovnu školu sa odličnim uspehom. Da upišeš srednju školu koju želis i završiš je kao najbolja učenica. Da upišeš medicinu i diplomiraš brzo. Da odeš u taj tvoj Egipat na more. Da odeš u Los Anđeles kad već toliko želiš. Da se smuvaš sa onim plavušanom. Da se srećno udaš. Da imaš puno dece. Da proputuješ ceo svet. Da imaš puno para. Da uvek budeš zdrava. Da budeš uspešna u sportu. Da dobro zarađuješ. Da kupiš kuću i kućnog ljubimca. Da još dugo živimo srećno, veselo, zajedno! Voli te bata! I znate, sve se ostvarilo. Posle dvadeset godina, apsolutno se sve ostvarilo. Osim ovog zadnjeg. I već dvadeset godina, ja sam najnesrećnija osoba na svetu. Ovo zadnje se nije ostvarilo. Nedelju dana nakon mog devetog rođendana, moj brat je umro. Ali on je uvek bio tu, uz mene. Zato sam uspela...
50148
317
267
share
odobravam
osuđujem

#499195
17 Jan 14
Kupio ja skoro nov mobilni telefon i tako jedno veče dođem kući i samo ga bacim na krevet. Odem u drugu sobu za kompjuter i posle nekog vremena kaže mi tata istrešću malo ćebad kroz prozor (inace 10-ti smo sprat) da se proluftiraju, ja kao ok. Nije prošao minut on meni "sine jesi ti imao nešto na ćebetu, ja kako sam ćebe zgužvao i rastresao, ono dole nešto lupilo". Ja onako u gaćama skačem unezvereno, oblačim patike, skidam patike, oblačim trenerku pa opet patike i trči dole. Gledam na parkingu, 10 minuta tražim, ne mogu sebi da dođem. Em je nov, em sam skupljao pare za njega i još ne mogu ni da ga nađem, kipim od besa. Vraćam se nazad u stan i tek što sam ušao, a ćale stoji u dnevnoj držeći mobilni u ruci i cepa se od smeha kao nikad u životu što sam ga ja video. Za mojih 20 godina nikada me nije tako za*ebao.
49535
238
134
share
odobravam
osuđujem

#52869
31 May 13
Moja baba ima toliko rendgen snimaka da se sestra i ja stalno takmicimo ko ce pre da sastavi celu babu.
49468
661
83
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva