Radim kao putujuća medicinska sestra u Njemačkoj. U sva 3 grada u koja izlazim na teren imam po jednog momka: nijemca, itaijana i arapina. U Bosni imam dugogodišnjeg momka koji me nije zaprosio već očekuje da preko mojih leđa dođe u inostranstvo. Nedavno sam bila u Dubaiju i tamo upoznala zgodnog Šveđanina sa kojim sam provela 5 divnih dana i koji uskoro dolazi kod mene u posjetu. Odlučit ću se na kraju za onog koji mi najviše ponudi, novčano i brak. Bosanca sam odavno otpisala ali neću mu reći jer dosta je on mojih godina potrošio, vrijeme je da mu se revanširam.
Imam 2 stana. U nasledstvo mi ostavili još jedan za koji sam saznao kad sam dobio poziv za zaostavštinu. Prepisaću ga porodici iz kraja sa 4- voro dece koji su podstanari i jedva ih hrane! Jedini uslov će biti da ne kažu nikome da je od mene! Želim samo da pomognem!
Drugaricu koja u jednom momentu nije imala stabilna primanja preporučila sam za jedan fin, lagan posao sa dobrom platom. Zaposlili su je isključivo zbog moje preporuke. Pored toga, 2 manja posla sam joj namjestila. Na sve to ni hvala nije rekla, nego je digla nos.
Od momenta kad se zaposlila nije se udostojila da me pozove na kafu, ali nije mi žao, samo je pokazala pravo lice. Nije mi ovo prva lekcija u životu, mada se svaki put iznenadim kao da je prvi.
Kada sam bila dete mojoj mami omiljeni deo mesa piletine je bio vrat i trtica, tati krilo i nogice. Ja kao dete uvek sam se zgražavala kako mogu to da vole, kada ja volim belo meso i batak. Sada kada ja imam dete i ja sam počela da “obožavam” trticu, a ona belo meso.
Moje roditelje neizmerno volim, ali sada kada imam dete shvatam da su oni mene uvek voleli više.
Pare zaista rešavaju neke stvari, koliko god pojedini negirali. Konačno mogu da kupim šta mi se svidi, makar bilo i skuplje, a i da priuštim sebi neka putovanja. Da ne govorim o privatnim pregledima, gde su nažalost doktori ljubazniji, a usluga kvalitetnija. Te pare vredno zaradim i srećnija sam nego bez dinara u džepu.
Završila sam na hitnoj kad sam čula da ima novu curu. Nadala sam se da ćemo se pomiriti...
Dok služim deci hranu u vrtiću, namerno im sipam manje da ostane više za mene da jedem.
Jedva čekam da promenim svoj život iz korena, počela sam sa malim koracima poželite mi sreću!!!
Ja ne mogu da verujem kakvi ljudi postoje. Radim u jednom kolektivu već 3 godine, ima ta jedna žena koja je jaaako pobožna, posti sve postove, moli se, ide u crkvu redovno, njen život je savršen, a kao osoba je zlo. Ljudi moji ona sve teroriše, te komenatriše ko se kako oblači, i to na onaj odvratan način. Te ugojila si se, kako si debela, te mršava si. Pa za svačiji život ima da kaže nešto, jer jelte njen je savšen a mi smo svi ispod nje. Konstantno to radi, svima u firmi, i niko je ne voli. Ne daj Bože da joj se neko suprotstavi, odgovori joj, tek ti onda sedne na kičmu. A pre par meseci je unapređena za zamanika šefa proizvodnje. Možete misliti kako nam je tek sada. Plus non stop nas sve gleda onako mrko, ne možeš ni da se našališ sa kolegama odmah ona dolazi i šta se smejete, radite, a sve kao ona to iz najbolje namere, aha važi.