Daj svoje mišljenje.
Dijagnostikovana mi je leukemija 17. prošlog meseca, tj relaps bolesti. Bolest je takva da iziskuje totalnu izolaciju, smešten sam u "blok". Malo ljudi zna za ovu moju situaciju, porodica i najbliži prijatelji. Ono što hoću da kažem je..Moj rođeni brat, student i zaposleno lice, pored svih obaveza što ima uspeo je da organizuje iznenadnu posetu za 'moj' doček.. Sve je počelo tako što me je zavlačio 7. dana gde će, kako će da provede Ng, isto to vredi i za moje roditelje..te vamo će, te tamo će..uglavnom.. zajedničkim trudom i upornošću uspeli su da izmole od obezbeđenja do doktora da se to ipak nekako izvede. Probudili su me malo posle 00:00, rekli su mi da odem do nekih vrata i da ih otvorim.. što sam i učinio.. taj prizor, ta sreća, njihov izraz lica i uplakane oči u kojima sam se jasno mogao ogledati nikad neću zaboraviti. Plač je usledio, normalno. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ovim putem im se zahvaljujem na ljubavi i podršci što mi pružaju sve ovo vreme. Obećavam da ću pobediti ovaj rat, VOLIM VAS! <3
