Poslednji put sam bacio papirić na ulicu pre dve godine kada sam video da u pola 6 ujutru dva radnika čiste ulicu u decembru na -4.
Sad u busu jedan cigo hteo da ispadne šmeker i uhvatio se za šipku da radi zgibove....Iii pljusnuo dole :D
Uvek kada idem ulicom i prođem pored grupe ljudi koji se u tom trenutku smeju, imam trip da se baš meni smeju.
Moja devojka toliko vrišti tokom seksa da sam razmišljao da kupim čepiće za uši. Majke mi...
Osećam se kao da sam svima tu, samo kada nemaju šta drugo da rade.
Imam 21 godinu i nevina sam. Važim za jednu od najlepših devojaka na svom fakultetu; studiram medicinu. Momci koje upoznajem ili mi kažu da sam previše dobra, te ne žele da me povrede ili neki žele da me iskoriste za jednu noć zabave. Ja tvrdoglavo čekam ovog pravog, ali se plašim da sam poverovala u bajke. Mrzim ovaj osećaj usamljenosti.
Radim kao dadilja u Nemačkoj već 5i mesec, volim decu. Devojčica koja ima godinu i po dana me često zove mama, i ne znam zašto, svaki put mi prođe jeza kroz stomak, valjda sto sam izgubila svoju bebu u 3 mesecu...
Moj ćale-čovjek u godinama nosi majice tipa: "nisam ginelog al mogu pogledat".
Nikada mi neće biti jasno zašto 'deblji kraj' označava ono loše.. po svoj logici, to bi trebalo biti obrnuto, kao kod čokoladne bananice.