Kada sam bila mala, nisam znala brzo da čitam pa bih zamolila mamu i tatu da mi prepričavaju. Oni su stalno odgovarali sa : ''Evo odmah, samo minut, sacekaj...'' pa se sad čude zašto i ja kada mi kažu da ugasim kompjuter, dođe, družim se sa njima i uradim nešto po kući odgovaram isto to.
Moj najbolji drug sa kojim sam delio dobro i zlo 15 godina mi je rekao da se ženi, a iskreno sam očekivao da će mene zvati za kuma, ali nije, odabrao je drugog lika s kojim je isto dobar dugi niz godina. Naravno, ne mešam se u njegov izbor, i ići ću na venčanje jer me je zvao i želim mu sve najbolje od srca, ali nekako gorak ukus je ostao i pomalo sam razočaran tim njegovim postupkom još pogotovo što svi koji nas znaju se čude da nije mene izabrao.
Rekla sam, čim mi dođe letnji raspust, neću ulaziti u kuću, a evo, nikako da izađem iz nje.
Kad sam bio mlađi, mahao sam levom rukom na svim slikama. Sad imam pun album tih slika, i ljudi me često zovu "Mahač".
Pitam druga večeras " Brate, 'oćemo li malo kasnije da gledamo meteorsku kišu ? " a on lagano odgovara " Na koji program brate ? "
Kad sam bila prvi, drugi razred osnovne škole, i kad bi učitelj rekao: "Neki pojedinci nisu dobro uradili kontrolni" ja bih pomislila da ja ne spadam među njih, jer ja imam brata.
Muškarca odmah procenim po tome kako priča o bivšoj devojci.
Kada sam imala 16 godina majka je ležala u bolnici i bila anemična. Kako njenu krvnu grupu nisu imali u poslednjem trenutku se javio čovek koji živi nedaleko od nas i donirao.
Kada sam napunila 18 godina postala sam dobrovoljni davalac i nadam se da sam i ja nekome spasila život.
Tata me je jutros probudio rečima " Miloše bekrijo ,sve si pare popio" ... morao sam ustati xD
Iritira me kad me mama poredi s drugima, i kaže što nisi kao ta i ta. Nisam i bok.