Devojka me ucenjuje da će da se ubije ako je ostavim. Ne znam šta da radim, jednom je pokušala da se ubije. Neću moći da živim ako budem morao da je nosim na savesti, a ne volim je.
Upisao sam fakultet da bih lakše otišao iz države... Ne ponosim se time ali...
Kad sam bio peti razred mislio sam da je hemija predmet na kome se piše isključivo hemijskom olovkom.
Moj tata je imao gadan udes pre nego što sam se rodila. Pre par meseci je došao kod mene u sobu i u suzama mi rekao: " Ja mislim da sam onaj udes preživeo samo da bi ti sad bila ovde..." Ništa lepše u životu nisam čula.
Hoću da promenim posao, ali me je strah da ću teško naći drugi. A ja jednostavno ne mogu više, treba mi promena.
Pre neko veče, dok sam bio pijan, bio sam sa jednom devojkom koja mi je u tom trenutku izgledala prekrasno. Kad sam se ujutru probudio i video kako ona izgleda, umalo me šlog nije strefio.
Za svoj 18ti rođendan sam od tetke iz amerike dobila Iphone. Nisam imala mobitel, no nisam ni hipster. Nekorištenog, dva dana kasnije sam ga prodala, donijela novac starcima kući da kupe drva za zimu. Iskreno, obradovala sam se novom mobitelu ,ali me više raduje činjenica da moji imaju makar jednu brigu manje.
Treniram već 10 godina košarku. Ljudi oko mene i moje kolege kažu da jako dobro igram i da imam talenta, ali trener mi uopšte ne daje šansu. "Igram" za prvi tim, odnosno samo sjedim na klupi, uopšte ne ulazim u igru,a i ako uđem to je na minut ili dva, ne više. Osjećam se užasno, jer šta je sa svim mojim trudom i 10 godina uloženih u treninge? Često se poslije utakmice vartim kući plačući. Teško mi je i niko me ne razumije. Osjećam se užasno i beskorisno i najteže mi je jer se jako trudim i bez obzira na sve mislim da će biti bolje i nadam se, ali ništa od toga, bar za sad.
Živim u USA, moja šefica u hotelu gde radim zove se Gina, i debela je kao svinja... Prva pomisao kad mi je rekla njeno ime bila je Guda (kao prase) ... Kako sam počeo da radim tu već sam prvih par dana video da se nećemo nešto naročito mirisati i počeo sam da je zovem Guda iz inata... Kad me je pitala što, rekao sam da se tako njeno ime izgovara na Srpskom jeziku i mislila je da je to simpatično, i dan danas kad mi nešto naredi ili počne da popuje samo kažem "ok Guda ill go do it" i sam ne znam kako uspem da ostanem mrtav ozbiljan dok joj to govorim, a čim izađem iz kancelarije iskidam se od smeha...
Najviše mrzim kad odem kod nekog i skuva mi retku kafu, a ja moram na silu da je popijem.