Namestio sam kolegi da dobije otkaz. Imao je za duplo veću platu i mislio sam da ima tri puta manje posla. Ispostavilo se da je imao deset puta manje posla, a da se u ostatku vremena pravio da radi i igrao poker online, dopisivao sa švalerkom i sl. Ne znam zašto mi nije žao?
Mrzim kad neko prenese svoju nervozu na mene, a onda je ja prenesem dalje na nekog ko mi nije ništa skrivio.
Vozim se gradskim autobusom i jedna baka na stanici približi se vozaču kada je otvorio vrata i pita "za gde ide ovaj autobus?" vozač vikne: "za Bozman (najveće kragujevačko groblje) gospođo" a ona će "aaa neka hvala, neću još tamo i odmaknu se par koraka"
Jednom prilikom sam usisala usisivačem sve one male bube što lete na voće. Nikako ih se nisam mogla riješiti pa je to bilo najbolje rješenje.
Neke stvari koje nikad ne bih kupila svide mi se kad vidim na drugima..
Plašim se svemira i sve na temu oko njega... nekako mi uvek prostruji krv kroz žile. :/
Kad sam bio mali, mislio sam da su registarske tablice, brojevi fiksong telefona vozača, kako bi se čuli i organizovali trke.
Mamina recenica: ma 'ajde doći će i tvoj princ na belom konju. - uopće ne zvuči kao otrcana fraza iz bajki.
Radim u mini marketu i tako uveče kad nema posla, gazda i ja se kladimo šta će sledeća mušterija da kupi.