Udala sam se pre par meseci i imam divan odnos sa mužem, kao i sa njegovom porodicom. Medjutim...moj muž ima mlađeg brata koji će ove godine krenuti na fakultet u gradu u kojem živimo. Njegovi su došli na ideju da je najbolje da živimo svi zajedno, da ne bi ,,bacali'' novac na stanarinu. Moj muž nije ništa komentarisao povodom toga. Ne mogu reći da ga ne shvatam ali...to me je bacilo u očaj, jer svesna sam da će to promeniti naš odnos iz korena. Neću imati slobodu koju sam imala pre, nas dvoje nećemo moći da se ponašamo kao pre, a to sve bi trebalo da traje najmanje 3-4 godine. Taj dečko mi je veoma drag,ne smeta mi da dodje kod nas i da ostane 10-ak dana (kao sto se već desavalo,i videla sam kako izgleda,po citav dan gledaju tv,pricaju..),ali opet,ziveti pod istim krovom u dvosobnom stanu je nesto sasvim drugo.Prosto ne znam šta da radim, ne želim da se sukobljavam sa njegovima, jer zaista su dragi ljudi, samo jednostavno ne razmišljaju kako će to sve delovati na naš brak...sa druge strane, razmišljam da li sam uopšte dobra osoba, čim mogu da pomislim ovako nešto....baš se loše osećam i stalno ,,vrtim film'' u svojoj glavi,ne bih li došla do nekog zaključka ili rešenja.
Jednom mi je dečko kupio sendvič ujutru i došao na vrata da me iznenadi. Jako sam se naljutila - nije se najavio da znam da ustanem, operem zube i pokušam da ne izgledam k'o natekla panda. Onda mi je bilo žao što sam se izdrala na njega... i sad mi je žao, iako smo već godinu i po zajedno. ;)
Uvijek kad prolazim ispod podignute rampe ubrzam korak jer se bojim da ce pasti na mene.
Kao mala, pred svih diznijevih princezica, pepeljugica, uspavanih lepotica, ja sam htela da budem Tarzan.
Moji roditelji su užasnuti činjenicom da pijem alkohol sa 17 godina i od tada mi je strogo zabranjen. Sada svaki put kada izlazim ili krenem na rođendan, podsećaju me da ne pijem. Pre neko veče, otac nije bio tu i poslao je majci poruku u kojoj piše da mi pred polazak kaže da ne pijem, a kad se vratim da me 'omiriše'.
Toliko puta mi je tokom studiranja falio 1 bod za veću ocenu, da sam obećala sama sebi da ću svojim budućim učenicima uvek davati tu veću ocenu ako 1 bod bude bio u pitanju.
Volio bih da živim u vrijeme vitezova i kraljeva kada su sve cure bile dame i CIJENILE te zbog toga što im iskazuješ duboko poštovanje, ljubiš im ruku, dolaziš pod prozor kasno u ponoć i tretiraš ih kao da su sve kraljice... To su bile prave dame i tada smo bili pravi džentlmeni!
Kada sam bila mala , dok je vatra naložena, prskala sam vodu po šporetu kako bih se čulo pucketanje.