Uvijek sam se pitao da li oni kuvari na TV-u oližu kašiku, žice od miksera i činije kada prave nešto slatko.
Svake subote odlazim na preživljavanje u obližnju šumu sa samo jednom malom konzervom mesnog nareska i jednim nozem. Mojima kažem da idem kod druga.
Kada imamo goste, moji majka i otac se ponašaju kao da su najsrećniji par na svetu, a ovako jedno drugom vade oči.
Mojoj prijateljici je momak rekao: "Daj uvuci taj stomak, počet će mi ljudi čestitati."
Kada sam bio mali, jednog leta, napolju je bilo plus 40 stepeni. Ceo soliter otvorio prozore a ja do daske pojačao pesmu "Zvao sam je Emili"
U jednom trenutku stub se ugasio, a ja, nastavio da se derem "Poći ću u šumeee!" Nakon par sekundi, sa donje terase začulo se... "TAMO TI JE MESTO!"
Toliko dugo nemam djevojku da sam, prilikom ulaska u butik, "odmjerio" du*e lutki u izlogu...
Mrzim kad se učionica usmrdi od raznih nekupača i kad ja napravim inicijativu prozračenja i otvaranja prozora ''Gospoda'' se bune jer im je hladno.
Kad legnem uveče, pokrijem se jorganom preko glave i onda se prisećam najlepših
trenutaka doživljenih s nekom osobom ili zamišljam kako putujem negde, upoznajem
nove ljude... To me oraspoloži, a često me i uspava.
Imam mnogo neopravdanih časova jer svaki dan izađem sa zadnjeg časa da bi sreo u busu devojku u koju sam zaljubljen,ili ponekad odem sa pola nastave do njene škole da je gledam na odmorima.