Ne shvatam osobe koje ispuštaju zvukove dok jedu npr mljackanje, kupaju se npr uzdišu, voze auto npr glume da voze formulu...
Sutra slavim rođendan i jedina želja mi je kupiti automobil i početi voziti…
Koje je prokletstvo da se mlada cura zaljubi u čovjeka godina svojih roditelja?
Da se razumijemo nikad nisam shvačala takve odnose, čak i kad je prijateljica prohodala sa rastavljenim muškarcem koji ima djecu i velika je razlika u godinama i šta mi se dogodi? Puno gora situacija, oženjen i duplo veća razlika u godinama nego kod prijateljice koju sam ranije kritizirala. Imam super uređen život, najmanje što trenutno želim je to upropastiti i nečiji brak, ali što duže vrijeme prolazi, čim se na većoj distanci držimo i izbjegavamo da se dogodi nešto između nas, ja se sve više loše osjećam, doslovno trunem u sebi. Imam problem što tu patnju ne mogu s nikim podjeliti jer se sramim situacije iako ni do čega nije došlo. Tješi me jedino što neću nečijoj djeci razorit obitelj i slomit srca, a što će samnom bit, ne znam.
Volim kad cura glumi da ne zna ništa u krevetu. Više me pali da je 'učim' nego da me stvarno zadovolji.
Jednom sam se dogovorio s curom da dođe kod mene, a kad je došla, pravio sam se da nisam kući. Nije mi se dalo gledati film. Niti nju.
Niste ni svesni šta sve devojke urade da bi bile primećene u gradu, i sama sam isto radila. Dok sam imala 16-17 godina smo se oblačile u što kraće mišiće, gde pola du*eta seva dekolte gde se pola si*a vidi, štikle sve je to lako kad je toplije vreme, dok se zimi smrzneš kad izađes u grad. Kada sam malo odrasla moraš uvek biti doterana, utegnuta, helanke, uski šorcevi, haljinice. Muškarci ti kojekakve slike traže u donjem vešu samo da im zagolicaš maštu. Ponekad sam bila i kučka u krevetu za jednu noć samo da bi bila sa nekim ko ima para. Za mene je važilo da sam dobra riba u gradu Novom Sadu, sa 23 godine kada sam završila fakultet da sam sve pogrešno radila što se tiče tog ljubavnog života. Mislila sam da je to okej ali nije. Pogasila sam sve društvene mreže, počela da treniram, upisala strani jezik, često idem u pozorište, crkvu, vikend putovanja, svako drugo veče nešto malo pročitam od knjiga dosta vremena provrdem u šetnji sa svojim psom osećaj je odličan.
Možda tripujem ali nekada mi se čini kao da se žene u prevozu namerno pribijaju uz mene, i kada ima mesta budu toliko blizu da mi njihova kosa završi na licu, na rukama...
Smatram da skoro svatko može naći partnera, ali je najveći problem što oba spola žele puno više od onoga što sami nude. Svi bi htjeli nekog lijepog, dobrog, pametnog, zabavnog i kad nas takva osoba neće onda odmah kukanje umjesto da se sami pokrenemo i nešto napravimo za sebe.
Ne znam kako ću preživjeti kad mi se ćerka bude udavala i napuštala kuću. Već sad plačem kad pomislim na to, a kako ću tad podnijeti to i sam bog zna.
Ne mogu da vjerujem da nekim ljudima smetaju djeca. Ne vole ih vidjeti na ulici, kamoli negdje gdje nije igraonica i još to govore na sav glas, a kučići u jaknicama dok ih ljudi nose u kenguru je sasvim ok prizor.. Mi smo zaista posrnuli kao narod.