Molila sam Boga da mi pošalje nekog da me voli, pametnog, hrabrog, odanog, da smo sretni. Izgleda da nisam bila dovoljno jasna pa mi je poslao jednog malog ludaka, mog dragog psića ali ne žalim se. I izgleda da se desilo čudo jer sam mnogo smirenija nego proteklih godina, kao da upija taj moj stres. Ne mogu se iznervirati što mi je nevjerovatno.
Ne zna se šta je gore, ovi influenseri što daju savjete po storijima životne kao da su Bogom dani ili te budale što vjeruju da postoje savršeni ljudi. Bože sačuvaj!
Kada sam bio mali mislio sam da živim u simulaciji i da su svi protiv mene (počevši od mojih roditelja) i da oni samo glume kako mi žele dobro. Ja sam to rekao tada majci, njoj je bilo smešno, ali nažalost ja sada sa 23 godine nisam baš u zavidnoj situaciji, depresija, anksioznost me uništavaju. Oni me sada smaraju o nekakvoj devojci, a ja nemam volje ni za šta.
Nikad nisam išla na more sa društvom ili dečkom i mnogo mi je žao. Prvog dečka sam imala tek sa 25 i raskinuli smo dva meseca pre letovanja. Od tad je prošlo dve godine, i dalje sam slobodna i mislim da su mi sve manje šanse da odem s nekim tako. Drugarice imaju decu ili su u dugim vezama. Nije to najbitnija stvar, ali volela bih da to iskusim.
Od 2020-2022 vodio sam jedan raskalaštan život, kafa sok ujutru u kafiću, svratim usput oko 11 da pojedem neku pljeskavicu oko 5-6 uveče kad sam na poslu neki sendvič pojedem. Te tri godine kako sam otišao od mojih u NS da radim prosto sam se hranio nezdravo, nisam nešto ni umeo da spremam sebi. Vikendom kad sam slobodan obično sam u kladionici izlasku bio do kasno. 2023 kad sam uvideo koliko sam bacao para na tu brzu hranu sam se dosta promenio i bolje što je tako ispalo jer da sam nastavio tako ni 200 000 mi ne bi bilo dovoljno da preguram mesec jedna pljeskavica koja je 2021 koštala 300din danas je 700din. Brza hrana koja je bila nekad lako dostupna je odjednom postala luksuz. Počeo sam da spremam sebi, pazim gde trošim pare, ne idem u kladionicu, u kafić odem jednom nedeljno obično petkom samo malo da dam sebi oduška posle radne nedelje, vikende provodim sa prodicom osećam se preporođeno.
Danas je moj muž slavio rođendan. Imali smo puno gostiju - dugogodišnjih prijatelja, kumova, kolega, rođaka. Svi su bili raspoloženi i veseli, donijeli su mu poklone koje je baš želio, ića i pića je bilo u izobilju, kumovi i šogor i šogorica došli su ranije da nam pomognu sve pripremiti... nakon zabave on je mrtav hladan izjavio da je totalno razočaran u ljude (jer nisu ostali feštati do jutra)... 17 godina smo zajedno i tek sad vidim za kakvog sam se kretena udala. Kakav jadni, odvratni, nezahvalni narcis... fuj!!!
Boli me to kada me neko pita o majci takođe kada pričam sa drugaricama a one pričaju kako su im divne porodice, a meni roditelji nisu zajedno, sa ocem ne pričam već dugo ništa ga ne zanima, a majka se samo tako naziva a nije vise žena kakvu sam je pre poznavala. Uvek mi bude krivo što nismo mogli da budemo srećna porodica kao i njihove, ja sada imam muža i ćerku i u srećnom sam braku i nadam se da ćemo se isto ovako voleti uvek i da će naša ćerka od nas gledati samo šta je ljubav i da nikada ne bude tužna i sa ponosom da priča o svojim roditeljima, jer ja o mojim mogu samo uz suze i tugu…
Kako možete da legnete u krevet sa osobom koja vas je varala i vi to znate? Pored vas živih neko iza vaših leđa gradi drugi život dok vas gleda u oči i laže. Zaslužujete svi da budete voljeni, nemojte trpeti to! Pogotovo kad sve date i neko svesno odluči da pusti drugu osobu u srce! Zapamtite nije im bilo žao dok vi niste saznali. Nije im bilo žao dok rade šta rade a vi ih kući čekate. To nije nit može biti ljubav!
Na dan zaljubljenih dečku sam priredila raskid. 💔Nisam mogla više da trpim njegovo ponašanje. Njegova zavisnost od trave i njegova nervoza su mi iscrpeli svu energiju.