Ja sam na fakultetu samo učio i nisam nigde radio. Sad bez iskustva mogu samo da fizikališem...
U mene je zaljubljena osoba čije mi se osobine ličnosti sviđaju i privlače me, a odbijaju me stečene navike i stavovi. Najveći mi je problem što pored njega ne mogu da spavam, jer zaspiva u roku od 15 sekundi i momentalno počinje da hrče, a ja tako ne mogu zaspati nikad. A on voli da spavamo zagrljeni, jer je njemu lepo. Takođe ima dete iz prethodnog braka, ali ono živi s majkom u drugom gradu, i mislim da nisu ni u kakvom kontaktu. Smeta mi pušenje. Ali, osim te tri „sitnice”, sve drugo mi odgovara. Nikad se u životu nisam prirodnije osećala s nekim; nikad me niko nije tako lako uveo u svoje društvo niti me sve vreme držao za ruku; nikad nisam bila s nekim ko je iznutra toliko miran i opušten. Jednostavno, prija mi ta strana njegove ličnosti. Ne znam šta da radim. Vredi li biti u takvoj vezi?
Ali kada čujem "rad u dinamičnom okruženju" - odmah znam da sam na poziciji predodređena za istresanje frustracija mušterija i nadređenih. Nazovite stvari pravim imenom.
Kada zaklopim oči, sjetim se prošlih Božić, maminih kolača, tatine pjesme. Sjetim se kako je sva rodbina bila na okupu, pjevali, družili se i jeli. Mojih roditelja više nema, nekih ljudi iz šire rodbine više nema među nama, nekih odnosa više nema. Sve mi to jako nedostaje.
Posle jednog baš preteranog pijanstva gde nekoliko dana nisam znao za sebe, odlučio sm da nikada više ne okusim alkohol. Već 6 godina, jedini alkohol koji sam probao je iz bombonjere i to slučajno ako sam tu čokoladicu uzeo. I uvek mi je neprijatno kada upoznam devojku, ili kada sam na slavljima, da objasnjavam da ne volim alkohol, čudno im bude.. nikada mi nije ni prijao, pio sam samo zbog društava.. Koja rečenica je najbolja da se objasni da ne pijem?