Pre pet godina sam preko babinog fejsa odigrala jednu nagradnu igru za Durex kondome. Bio je svetski dan borbe protiv HIV-a. Osvojila sam pet pakovanja (čini mi se da je 16 kondoma bilo u pakovanju). Ostala mi je još jedna kutija, rok im ističe ove godine. Jednu sam poklonila najboljem drugaru, a ostalo se u međuvremenu potrošilo. Konkurencija je bila ogromna u komentarima, baba je bila među prvih pet dobitnika. Ne znam zašto su je(me) izvukli, ali ostala mi je zanimljiva anegdota koju i dan danas prepričavam sa bliskim osobama.
Promenila sam prezime. Na poslu misle da sam se udala, a mene je sramota da kažem da nisam i da sam to uradila zato što ne želim očevo prezime.
Kad sam bila drugi razred osnovne škole, zvala bih na fiksni drugarice koje nisu tog dana bile u školi da im javim šta smo radili tog dana i šta je učiteljica zadala za domaći. Pritom me one nisu zamolile da im javim niti išta tome slično. I dan danas kad se setim toga obuzme me "susramlje", ali bila sam dete.. 😅
Javio mi se neki dečko na fb pre dve godine. Ja sam bila hladna, posle sam videla da lepo izgleda i pristala da se vidim sa njim, poljubili smo se, sastanak je bio kratak na moju inicijativu, nakon toga se javljao ređe i kada pita da se vidimo sutradan se ne javi na dan dogovora i tako tri puta. Skupila sam hrabrosti da mu se javim prva pre dva dana i to veče se ne javlja. Rekla sam mu da idem za 10 minuta ako može neka dođe, i ništa nije odgovorio. Ne znam da li da ga blokiram...
Devojka s kojom izlazim već neko vreme ne zna da sam joj rekao svoje lažno ime.
Što se tiče ovoga kad prvi dobiješ dijete u društvu pa odjednom prestaneš postojati. U zadnjih godinu dana više su nam uskočili njegovi drugovi kad nam je nešto trebalo nego moje drugarice.
Danas smo se žestoko posvađali brat i ja. Konjina ima 33 godine i ovo mu je treći otkaz od kako je počeo da radi. Da ne bi propali, muž i ja ga pomažemo ali ne mogu više bre! Ceo život nekako smotunjav, klati se dok hoda, radi - ok, nisi za sport, fizikaliju. Ali bre to ne ume da sroči lepo rečenicu, svi ga zajebavaju na poslu, prijatelji iskorišćavaju jer ne ume da kaže "ne". Živi kod roditelja i oni ne mogu da izađu s njim na kraj. Nije ni posebno pametan iskreno. Ne znam kako neko može dopustiti sebi da bude tako beskoristan?
Prošlog meseca u ovo vreme sam se osećala odlično. Održavala dijetu, imala sam šansu za posao, upisala dokvalifikaciju za srednju školu, planirala sam putovanje, dopisivala se sa divnim momkom preko Tindera sa kojim sam htela da se vidim uživo i sve mi je bilo bolje. Onda su mi javili da im ne trebam za posao, momak je nestao sa Tindera, uvalili smo se u kredit jer su iskrsli neplanirani troškovi, moram sebi da platim obrazovanje a ne znam od čega, ni to malo putovanje ne možemo da priuštimo. Na meni se još ne vidi da sam smršala. Ne osećam se više lepo. Trebalo bi da imam nadu ali ne znam više kako da nastavim. Ne mogu da se pretvaram da se radujem praznicima kad se ne radujem.