Promenila sam prezime. Na poslu misle da sam se udala, a mene je sramota da kažem da nisam i da sam to uradila zato što ne želim očevo prezime.
Da li stvarno toliko muškaraca misli da su odbojkašice najzgodnije? Ne kažem, ima zgodnih devojaka, ali brate, većina je muškobanjasta i ni na šta ne liči. Nit kuka, nit struka. Možete vi mene sad napadati koliko hoćete, ali živo me zanima ko ovakvu glupost može da odvali. Kakve crne odbojkašice najzgodnije.. to su pojedinačni slučajevi. Kad se saberu sve odbojkašice na svetu, možda je 25-35% zgodno, ovo ostalo, Bože ti pomozi. Možda neke iz Brazila i još nekih država prednjače jer su krupnije i imaju veću zadnjicu, ali ovo ostalo, smejurija. Čuj, najzgodnije..čudim se zato što je ovo tolika neistina, da nemam reči i živo me zanima kakvi stručnjaci učestvuju u ovakvim anketama i gde ih nalaze.
Kad sam bila drugi razred osnovne škole, zvala bih na fiksni drugarice koje nisu tog dana bile u školi da im javim šta smo radili tog dana i šta je učiteljica zadala za domaći. Pritom me one nisu zamolile da im javim niti išta tome slično. I dan danas kad se setim toga obuzme me "susramlje", ali bila sam dete.. 😅
Javio mi se neki dečko na fb pre dve godine. Ja sam bila hladna, posle sam videla da lepo izgleda i pristala da se vidim sa njim, poljubili smo se, sastanak je bio kratak na moju inicijativu, nakon toga se javljao ređe i kada pita da se vidimo sutradan se ne javi na dan dogovora i tako tri puta. Skupila sam hrabrosti da mu se javim prva pre dva dana i to veče se ne javlja. Rekla sam mu da idem za 10 minuta ako može neka dođe, i ništa nije odgovorio. Ne znam da li da ga blokiram...
Dečko mi je često govorio da ide na pecanje. Danas sam saznala da mu je jedna od ribica trudna.
Bodibilding jeste sport ali bodibilderi nisu sportisti već posebna vrsta narkomana. Eto rekao sam.
Devojka s kojom izlazim već neko vreme ne zna da sam joj rekao svoje lažno ime.
Što se tiče ovoga kad prvi dobiješ dijete u društvu pa odjednom prestaneš postojati. U zadnjih godinu dana više su nam uskočili njegovi drugovi kad nam je nešto trebalo nego moje drugarice.
Danas smo se žestoko posvađali brat i ja. Konjina ima 33 godine i ovo mu je treći otkaz od kako je počeo da radi. Da ne bi propali, muž i ja ga pomažemo ali ne mogu više bre! Ceo život nekako smotunjav, klati se dok hoda, radi - ok, nisi za sport, fizikaliju. Ali bre to ne ume da sroči lepo rečenicu, svi ga zajebavaju na poslu, prijatelji iskorišćavaju jer ne ume da kaže "ne". Živi kod roditelja i oni ne mogu da izađu s njim na kraj. Nije ni posebno pametan iskreno. Ne znam kako neko može dopustiti sebi da bude tako beskoristan?