Imam prijateljicu kojoj treba po dva sata da odgovori na poruke. Brate, šta radiš toliko? Prođe pola dana i ja i zaboravim da sam joj poslala poruku a ona tek onda odgovara. Znam da smo svi zauzeti, i ja sam, ali nije mi jasno kako joj treba po nekoliko sati svaki put da odgovori.
Nedavno smo muž i ja uzeli prvog psa, a imam kolegu na poslu koji voli pse, trenira, vodi na izložbe i sl. Pitala sam ga za par savjeta oko dresure, on mi odgovorio, sve OK. I sretne me jučer na hodniku i pita me: “Kako je kuja?” Ja odgovorim da ide na bolje, ali da je dosta tvrdoglava i da joj treba puno puta ponavljati. Danas me zove šef na razgovor, kolegica nas čula i prijavila da smo tračali nekog u firmi i nazivali pogrdnim imenima. Jedva čovjeku objasnili da se radi o kuji kao psu, ne karakternoj osobini.
Koštao sam roditelje oko 35k evra za osnovne i master studije ekonomije i biznisa na prestižnom fakultetu u inostranstvu i tek onda shvatio da me ne interesuje da radim u kancelariji i idem po konferencijama i da bih radije da održavam imanje na selu koje imamo. Moji su pobesneli što neću ostati gde sam studirao i naći jako dobar posao, ali ja bih radije da živim na selu, radim napolju i imam svoj mir. Dali su mi ipak plac i zemlju i godinu dana da od toga napravim biznis svojim rukama i znanjem koje sam stekao. U suprotnom me isključuju iz nasledstva i zabranjuju da koristim bilo koji stan i kuću koje poseduju. Poželite mi sreću da mi pođe za rukom...
U vezi smo peti mjesec, i u nekoj smo krizi stalno se svađamo, ona traži razloge za svađu bezveze, vcrs lijepo već sutra u jutro napadi na mene, stalno mi spominje kako se njoj momci javljaju, a neće da izbaci sliku samnom da vide da je zauzeta.
Zaljubljen sam stvarno me ne interesuje više ni jedna žena osim nje, za nju sve radim i uradio bi i sve to ona zna, razmišljam da li je njoj stalo, ali teško se nosim s ovom situacijom, ne znam šta raditi stresiram se, smršao sam, mislio sam to je ta kojoj ću bit dobar suprug. Oboje smo u 30im godinama.
Iako mi na poslu visi inspekcijauu, ja rokam muzikicu, mislim nije da mi srce ne roka ali kao ja to hendlujem, jedva čekam da dođem kući da skinem čarape i dignem sve 4 u vis!
Dobio sam ponudu za posao u Austriji, struka, odlično plaćeno, ma milina. Kako se približava dan odlaska sve mi je teže i teže. Čini mi se da ću se vratiti brže nego što mislim ali svakako ću pokušati.
Završila sam državni Farmaceutski fakultet i želim dati dobronamjeran savjet budućim generacijama. Fakultet je iznimno zahtjevan, omjer dobivenog i uloženog je apsolutno nezadovoljavajuć. Nakon silne muke u većini slučajeva završite kod privatnika koji sam nije farmaceut, trpite mobing, nemate pauzu niti pravo na bolovanje, cijeli dan stojite na nogama, pritom se svi prema vama odnose s dubokim nepoštovanjem (pacijenti) smatrajući vas prodavačima. Primanja također nisu naročito bajna. Nakon početka rada doživjela sam veliko razočaranje u struku, koje nije prestalo do danas. Razmislite dvaput prije upisa na ovaj fakultet.
Bivši muž i ja smo se razveli jer je on smatrao da je biti otac i muž hobi, kojim može da se bavi povremeno, kad je raspoložen, a ostatak vremena "živi svoj život". Pošto je htio da plaća što je manje moguće alimentacije, sud je odredio da se on stara o djeci dva dana u sedmici i svaki drugi vikend. Od čovjeka koji nije mogao SAT VREMENA ostati sam sa djetetom da ja odem u frizerski, sad treba s dvoje djece da se izbori čitav vikend. Zove, žali se, plače on, plaču djeca, ne može on sam s njima, a ne može ni toliku alimentaciju plaćati, neki dan kaže hajd da se mi pomirimo. A meni ne pada na pamet, sretnija nego ikad, PROCVJETALA, imam VREMENA za izlaske, hobije, prijatelje, muškarci me muvaju na sve strane, i to mladi momci u dvadesetima (šta im je???) Svakoj ženi koja se pati i vene u braku preporučujem magično rješenje RAZVOD. Izgleda ko smak svijeta kad se desi, ali zapravo je preporod za ženu.
Kao klinka sam izgubila nevinost za 15 godina, očekivala sam to mnogo boljim događajem nego što je bilo, posle sam rekla "nikad više" za par godina koje nisu jako duge od tog perioda sam spavala s još 4 muškarca, ni sa kim nisam osetila strasti, bila sam mlada, glupa, naivna. Prvi put sam mislila da se tako veza održava, devojke ne radite to. Sad sam u dužoj vezi, par godina, udajem se uskoro. Ali nisam spavala s tim dečkom, i dalje je to dete u meni. Verenik je divna osoba, školovana, finansijski stabilna, verujem mu ali više ne bi to. Iako mi se nekad zatraži, zaćutkam to u sebi i progutam.
Imala sam priliku i upoznala sam se sa jednim hrvatskim reprezentativcem… ljudi moji znala sam da su nogometaši malo upitnog morala ali da su tooliko površni a govore o nekom poštenju i obitelji… gade mi se svi….