Čuvala sam malog brata, dete od strica. Ima skoro godinu dana, miran je, umiljat. Igrali smo se na krevetu sa još dve njegove sestre. Okrenula sam se da pokupim neke igračke i pomognem jednoj od sestara, bratić je pao sa kreveta, nisam ni videla kako se sve desilo. Malo je plakao, ali u suštini ništa ozbiljno. Strina i stric otišli, ja zovem, pišem poruke kako je, šta radi beba. Sve vreme mi je u glavi da je beba mogla da slomi vrat, ne daj Bože, ili da se ozbiljno povredi, zbog moje nepažnje. Strina kaže da je to ok, mislim ništa važno, padaju deca i to, a mene grize zavest, mnogo me sramota, osećam se nesposobno. Danas strina poslala mojoj sestri snimak od bratića kako hoda, meni ne. Strašno mi je žao, nisam gledala u tel ili nešto, volim jako da čuvam decu, ali desilo se. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome...
Taman kada sam trebala da napunim 26god. Kaže mi najbolji drug “sećaš se našeg dogovora, da te čekam do 26god.” Na šta se ja naravno nasmejem misleći da se šali. E pa ja našla dečka on se naljutio haha.. a ja fazon još trojici drugova rekla istu stvar.. na kraju ostao samo jedan drugar koji je sve to shvatio kao šalu (kao što i treba), a sa drugima su mi bile jasne njihove namere.
Juce sam se rasplakala jer moj muž svaki razgovor koji smo nekad normalno vodili završi sa tim da muškarci vole mlađe žene/zgodnije i sličnom temom. Nevažno da li je prvobitni razgovor o bebama, uređenju kuće, automobilima ili političkom stanju u svetu. Uvek uspe da uporedi i dođe na to kako su muškarci takvi i logično da se to dešava. Ja nisam ljubomorna po prirodi, i poprilično sam sigurna u sebe bez obzira na izgled iako se evo menja u trudnoći. U redu trudna sam, ne treba mi puno da se rasplačem i uglavnom reagujem drugačije u smislu da znam da odgovorim npr. da baš evo sve njih u redu čekaju mlađe, bez truda ili para. Meni je zapravo čudna moja reakcija i osećaj, dosadilo mi je to što on ne vidi da je to bukvalno prevršilo svaku meru i da je puklo nešto u meni i što me zbog toga sve manje privlači u seksualnom smislu. Meni je ionako samopouzdanje poljuljano jer sam trudna/umorna/otečena/spora. Mrva pažnje mi treba, malo takta s njegove strane.
Ja sam obrazovan momak, radim u struci ozbiljan i dobro placen posao, stekao sam nekretninu i automobil, imam još milion ambicija u životu. Ali živim u gradu koji je nerazvijen, kvalitetna i obrazovana omladina je otišla na zapad. U gradu se samo otvaraju kladionice, kockarnice i kafići. To mi je problem jer me većinom okružuju i takve djevojke koje rade u takvim poslonicama ali njih smatram nekom nižom klasom. Žudim za tim da upoznam neku obrazovanu djevojku, koja ima neke ambicije u životu i profesijom. Izlazio sam ne nekoliko djetova sa djevojka koje rade gore naveden poslove i shvatio sam koliko su proste, ograničenog razmišljanja i umišljenje. Zaista sa takvim ne želim ništa da ostvarim dalje od sexa. Mislim da ću za potragom kvalitenih djeovjaka biti primoran da napustim ovaj grad.
Danas je sahranjena moja tetka. Žena sa kojom nisam kontaktirala 12 godina. Žena koja je dozvolila suprugu da je okrene od njene familije i da prekine kontakt sa svima. Ja imam troje dece i ona ih nije poznavala. Prekjuče kad je umrla teča je prvo zvao moju majku pa onda redom... i svi su sve zaboravili... sve što je bilo ružno, na kratko ili zauvek... nebitno je. Moja rođena tetka nije kontaktirala sa sestrom, sestričinom i njenim unucima 12 godina zbog tečine histerije oko podele neke bezvredne zemlje. Ljudi moji, ovo mnogo boli :( mirna mi savest al boli što nisam pokušala da ih pomirim ranije. Žao mi i majke i tetke... kada dođete u situaciju da vas partner okreće od vaše porodice bežite glavom bez obzira! Sad svi pričaju jedni sa drugima... svi sem tetke :(
Stvarno ne znam koji je moj problem, ali divna devojka mi se nabacuje već neko vreme a ja kao tudum neki. Imam neke neraščišćene stvari u svojoj glavi. Često se srećemo i tačno vidim da ne konta zašto je odbijam kad smo oboje slobodni a pritom imamo dosta zajedničkih tema i volimo slične stvari. Ne znam da li da joj pružim priliku makar za kafu pa da vidimo za dalje, ali vidim da je zagrejana pa ne znam kako će tu kafu protumačiti. Iskreno mi izgleda kao neka koja bi me smorila ako bi nešto imali. Ne znam šta da radim.
Ne želim govoriti svoje emocije nekome ko ne planira ništa sa mnom. Nema potrebe za tim. Reći ću nekome ko ima iste ciljeve i želje kao ja.
Neko pred kime ću moći da flertujem sa drugima, da radim šta želim, a on na sve to da ćuti i trpi.
Neko ko će mi jesti iz ruke, biti manji od mahovog zrna.
Takvom nekom ću priznati svoje emocije, to jest gađenje, ali ću biti sa njim, jer me trpi takvu kakva sam, a to je drolja.
Meni najjača stvar ikad je što se priča da su samo muškarci emotivno nedostupni, a žene tople i brižne. Ja sam emotivno nedostupna žena, ne mogu da se vežem za ikog i pravim distancu u svim vrstama odnosa. Na poslu sam naizgled pouzdan radnik, ali sutra bih otišla da nađem bolje plaćenu poziciju. Meni je smešno zato što delujem odgovorno da svi misle da sam automatski materijal za ozbiljnu vezu i brak. Toliko bežim od veza da sam poslednje 4 godine solo. Užasava me da neko pokuša da me sputava u vezi i ograničava na bilo koji način. Ne znam što mi se lepe po pravilu ljudi koji hoće brak i decu. Meni je to ravno tome da te je neko zatočio u kavez. Deca su trajna spona s nekim. Neka hvala. Normalizujte da ima žena koje se užasavaju emotivnih odnosa i da prosto ne žele da rade ono što se od njih očekuje društveno. Čak i ono što ljudi zovu šemama mene užasava. Sama pomisao da neko pokušava da naruši autonomiju mog tela na bilo koji način mi je odvratna.
Neki će reći da je blokiranje djetinjasto, nezrelo, ali kad je s nekim teško konačno raskrstiti to je jedino rješenje. Dan kad sam ga blokirala slavim kao svoj drugi rođendan. Poruka svim djevojkama, ali i dečkima, da ne toleriraju toksične osobe u vezi koje manipuliraju, ne rade kompromise i jedan dan su zaljubljeni, a drugi druga priča. Psihičko zdravlje i mir su neprocjenjivi.
Imam drugaricu sa kojom se družim par godina. Jedna mi je od boljih drugarica. Moji je gledaju kao člana porodice, a i mene njeni. Sa njenom majkom imam baš lijep odnos, top se slažemo. Prije 20 dana sam bila na svadbi njenog brata, išle smo u svatove naravno, vozio je njen dečko. Dečko sa kojim sam ja prije pisala, nije mi se sviđao, ali mi je bio lijep. Nisam sigurna da li sam joj to tada rekla, alii zna da smo pisali, i na kraju se smuva sa njim i sad su godinu i par mjeseci zajedno. Kad smo same, prema meni je okej, lijepo se ponaša, ali čim je i on u našem društvu, ona počinje mene da izostavlja i da me pravi ljubomornom, isto tako i kada je neko drugo društvo u pitanju. Isto tako ne smijem da joj ispričam bilo kakvu tajnu, jer se bojim da će proširiti dalje. A baš bih voljela da nije ovako i da možemo da imamo normalno prijateljstvo, ne znam da li mogu da utičem nekako...