Nervira me kad se na poslu odvojim od kolega da budem malo sama u miru i onda me svi pitaju zašto sam sama, jesam li dobro i brinu za mene kad u stvari ja obožavam biti sama ponekad.
Dugo sam planirala da promenim odeću, imam dosta komada koji samo stoje, nešto mi je malo jer sam nabacila par kg, mnogo toga mi se ne sviđa... Skupljala pare par meseci, kad god odem ništa mi se ne svidi, jer znamo kakva je moda danas... Ali konačno naiđem na jedan butik online i zatim i odem do njih i zaista sam kupila korisno i lepo, baš ono što sam tražila i mogu da kombinujem... Baš odavno nisam bila tako zadvoljna što sam sebi nešto priuštila. Par dana posle svratim do kineza da uzmem ofingere i dok sam prolazila bacim pogled kad ono 4 od mojih 7 stvari ISTE, ali ISTE kao iz "normlanog" butika. Ljudi, ja sam se toliko razočarala, ne sad da imam komplekse što će neko misliti da se oblačim kod kineza (ali jel' ima nešto u našoj državi da je naše, a ne kinesko??) nego što sam ja svaku tu stvar platila makar 500din više, a nešto i po 2000 više. I ovo malo što se čovek raduje kratko traje... Glupost, ali čoveka iznervira.
Šaljem bivšem poruke u 3 ujutru samo da ga podsetim da još mogu da budem opasna.
Ne mogu da objasnim drugarici da ako influenser reklamira neki proizvod, ne znači da ga koristi i da on zaista smatra da je on kvalitetan. Troši silne pare na preparate, a neće da sasluša nekoga iz bliskog okruženja kada kaže da proba neki proizvod koji je njemu pomogao. Ne mogu da verujem da su ljudi toliko ograničeni. Šta nam se dešava?
Za vas koji se pitate gdje idu penzioneri u 7 ujutru kad je gužva, evo da kažem. Idu ljudi ranije ili na stočnu pijacu (ako žive na selu i imaju stoku pa gledaju cijene stočne hrane) ili doktoru (većinom doktoru). Znači ne idu što im je dosadno već što moraju, neki nemaju djecu, nekima djeca rade ili žive daleko pa ih nema ko voziti.
Najlepše doba mog života je bilo od 23 do 30 godine, posle toga pakao.
Perinatalna depresija kod nenatalnih roditelja je tema o kojoj se malo govori a trebalo bi puno više.
Kad me neko pita za savjet, dajem najgori mogući. Ako posluša – nije moj problem.