Ostala sam trudna i dobila otkaz na poslu, to nas je finacijski skroz poljulalo. Suprug je sam odlučio poslije posla u uredu (7-15) popodne voziti Uber/Bolt i dostave hrane. Vikendom postavlja klime i radi fizičke poslove za nadnice. Smršao je 14 kg, uvijek je nasmijan i sve, ali danas sam ga slučajno zatekla ispred zgrade u ugašenom autu gleda u jednu točku i plače. Nisam mu ništa rekla o tome, ali boli me to kad se takva mrga rasplače, a neće se meni otvori. Mislim da je jedini razlog to da mu je jako teško to sve, ali me neće stresira trudnu. Bebo, imat ćeš najboljeg oca na svijetu.
Gledam ženu koju sam smotao po dolasku na work and travel vizu u Americi i vidim zašto sugar mama nikad neće biti popularan trend u društvu. Žene prosto nisu sposobne za takvu vezu. Škrta je na plaćanju, a ona finansijski treba da nosi vezu. Sebična je u odnosima u krevetu, samo gleda na sebe i svoj vrhunac. Ne drži do sebe - razumem da s godinama dođe do opuštanja, bora i svega, ali za prekomernu kilažu, celulitne butine preko metar santima i trbuh sa strijama trebaju godine neaktivnosti i sedelački način života. Naša komunikacija je tako površna, više se trudi razumeti najmlađu unuku koja ne razume reči nego mene. Sve su to primeri koliko uzima vezu zdravo za gotovo iako kaže svima da je presretna vezom. Da smeštaj nije toliko skup ovde, davno bi se odselio od nje. I naravno zbog državljanstva. Gospođa bi se udavala, a ni ja nisam protiv.
Imam 29 godina, 12 bačenih u vodu na lošu vanbračnu zajednicu iz koje su mi ostala 3 dečaka. Pronađem nekog pored koga bih mogla da ostarim, na početku govori da nije tip koji može da bude sa mnom jer imam decu... Prošlo od tad 16 meseci, živi sa mnom godinu dana ali pre 3-4 meseca mi govori da neće da čuva tuđu decu. I dalje je tu, volim ga, voli me, ali ta tema se ne preskače, a zna da sam dečacima sve, jer im je otac nepodoban roditelj. Odao se alkoholu, bio je nasilan prema nama, manipulator kojem nije stalo do dece već samo do mene. U depresiji sam jer ne mogu da biram između čoveka koji me čini srećnom i tri mala bića kojima sam preko potrebna.
Gledam objavu cure s kojom sam studirao na prvoj godini, objavila slike iz Amerike, dobila green card na lutriji. Šalje poruke nepostojećim momcima koji će je sada navodno juriti jer ima diplomu i papire i piše da će za 10 godina kriteriji za momka biti visoki. Cura je blago rečeno daleko od zavodnice, ima preko 200 kila, stomak kao lopta, rastu joj brkovi i brada da istupi žilet, natečeno lice i podbradak, vrlo visoka, bukvalno ne liči na žensko. Drugarice koje je bolje znaju i nekad pišu sa njom kažu da muku muči sa policističnim jajnicima. To znači da ne može imati decu. Ako je dosad nisu progonili momci onda neće ni za 10 kad joj bude 35, osim onih mladih u potrazi za starim biciklom i njima sličnih.
Dete mi je uvek bilo okrenuto više ka prirodnim naukama. I ja sam, i žena isto. Radio je i ostalo dobro ali ovo mu je išlo baš od ruke. Baš baš. Međutim, crtanje mu je i sad u 3.srednje katastrofa. Redovno dobija 1-2 a na teoriji 5. Zbog drugih predmeta su mu izvlačili dve godine 5 na kraju. Kaže mi razredna na početku godine da mora da popravi i da neće moći više da mu 'sređuje'. Ja pitam 'Što mora?'. Kaže 'da bi bio vukovac'. Rekoh 'to ne mora, niko ga ne tera', ona me gleda u i pita 'jel vi ne želite najbolje za njega?'. Rekoh 'Dete razvaljuje matematiku, fiziku, hemiju, šta će mu crtanje. Već zna da će na matematički fakultet, kakva Vukova diploma, šta ima od toga?'. Zakazala me kod školskog psihologa u petak. Najbolje da ću da ga teram u skoro 18g da uči da crta...
Išli žena i ja na svadbu kod neke njene koleginice. Koleginicu sam upoznao još ranije, a do svadbe nisam znao ko je taj dečko za koga se udaje. Dolazimo u crkvu kad pored nje, koja je u ranim 20im, staje lik koji ima sigurno oko 40 godina. Iznenađen, pitam ženu kao je l' to tipa stariji brat, ona kaže ne to je taj muž. Kasnije u restoranu pokrenem temu sa njom oko toga što je očigledno ogromna razlika u godinama i onda saznam nešto još gore. Dakle, ne samo da se ova klinka udaje za lika koji je okvirno 15 godina stariji od nje, nego su se oni upoznali dok je ona imala 15!!! i on (30 godina star) je nju čekao da napuni 18 da bi ušli u vezu. Ja potpuno šokiran pokušavam da nađem zajednički jezik sa svojom ženom, međutim ona sve vreme odbacuje sa "šta ima veze ako se njih dvoje vole". I eto, sad pišem ovde jer ne znam gde bi drugde. Ljudi molim vas recite mi da nisam lud što se meni cela priča zgrozila. Da su se upoznali sa 20 i 40 pa i nekako da svarim, ali ovako mi je horor priča.
Dolazi kod mene u stan, ljubi me i grli još sa vrata. Kaže mi "ona dolazi iz inostranstva.. biće tu nekoliko dana". Ja sam tužna zbog toga, on me ljubi i kaže "samo par dana, srećo... preživećemo. Javiću ti se čim ode." Ljubimo se, provodimo noć zajedno.
Uvek sam osuđivala ljubavnice. Sada sam jedna od njih. NE VERUJTE NIKOME 100%. On je u svačijim očima najbolji dečko na svetu, ona je jako sigurna u njega. Ali je kod mene stalno. U porukama, pozivima, stanu. Mrzim sebe, ne može me niko osuditi koliko mogu sama sebe, ne brinite. Gadim se samoj sebi. Krpa sam? Koristi me? Ne ostavlja je zbog mene? Znam. Ali i pored toga svega, ja sam sa njim dok ona mirno spava. Svi varaju. Vi koji kažete da nikada niste i ne biste, samo niste osetili nešto jače ili niste bili u prilici ili ne znate da ste sigurni i da se neće saznati.
Imamo sina i ćerku koje beskrajno volimo, ali ja otvoreno govorim da ženu volim najviše. Zašto? Prvo, nisam se oženio zbog dece već zbog žene. Drugo, mi predstavljamo primer zdravog odnosa i braka, pa će deca sutra da se ugledaju na nas. Ne želim da budem svojoj ženi u drugom planu i mnoge su me ostavile zbog toga, samo me je moja sadašnja supruga razumela i prihvatila. Sve poslove delimo, brinemo se o deci jednako, znam imena svih lutaka svoje ćerke, znam sve akcione figure koje moj sin sakuplja i sve njihove probleme. Emotivan sam čovek i potrebno mi je mnogo ljubavi i pažnje, uostalom i moji roditelji su se mnogo voleli. Jedno vreme su se majka i sestra svađale, a otac bi zauzimao maminu stranu, a posle bi joj iza zatvorenih vrata rekao da je pogrešila. Oni su me tako naučili. Nisam nesposoban, počeo sam da radim sa dvadeset godina i mogu za sebe da kažem, bez lažne skromnosti, da sam dobar muž i otac.
U braku sam 8 god. Imamo dvoje dece. Divan suprug. Divan otac. Međutim, ljubav iz srednjoškolskih dana, nikad nismo prestali da se čujemo. Sticajem okolnosti dogovorimo se da se vidimo. Sve puca od strasti. Poljupci, zagrljaji. Veče kao nijedno. Međutim, on se povlači uz izgovor "poštujem te i cenim i zato se povlačim, dok se ne upustimo u nešto veće". Sad se osećam jako jako loše. Izigrano, povređeno.
Pozdrav društvo, izneo bih ličnu borbu i zamolio da što više osoba pročita, jer ako i jedna osoba otkrije na vreme i bude spašena, uspeo sam u zamisli. Naime, otkriven mi je karcinom debelog creva pre dva meseca stadijuma T2, operisan sam robotski pre mesec dana i krenuo pre dve nedelje sa hemoterapijama u trajanju od 6 meseci. Napominjem da imam 36 godina, nepušač, zdrav život i kako mi je rečeno, ovo zlo je bilo u meni već dobrih 3-4-5 godina i zahvatilo 11cm debelog creva, a da toga naravno nisam ni bio svestan. Bol niti bilo kakve tegobe nisu postojale, podmuklo skroz, već prvi simptom je bila pojava krvi u stolici početkom godine, da bi se iz meseca u mesec pogoršavalo. Elem, za sve osobe uzrasta 30+ godina, jer je to preporuka sadašnje medicine za preventivni pregled, zamolio bih srdačno da uradite kolonoskopiju kako bi mirno spavali. Radi se u sedaciji/spavate, ne boli apsolutno ništa i za pola sata je gotovo, tako da ne vidim razlog da se ne iskontrolišete. Hvala i živi bili.