Otišla sam sa kolegom na službeni put u drugu državu. Došli tamo, grmi, pljušti. Ja mu oko 21h pokucam na vrata u sexy spavaćici, na foru grmi, plašim se, mogu li kod njega da prespavam u sobi, on me ladno otkači, voli ženu. 9 godina stariji od mene, ja sam mu premija. Čim se vratimo, saznaću broj njegove supruge da joj pošaljem 'pitaj Mirka šta sam ga naučila za ova tri dana'.
Žena mi je jako zamerila što sam rekao da nećemo dati 260 hiljada na markirana kolica za bebu... Okej, trudna je, hormoni i sve, ali šta je njoj sa glavom? Pa nije beba belog nosoroga u pitanju! Imamo više prijatelja koji su ponudili svoja da nam poklone ili pozajme. Četiri točka i daska... Glupost obična. Danima je ljuta na mene, a meni nije jasno šta sam tako loše rekao, pa ako može neko da mi pojasni?
Muž i ja smo imali zajednički dogovor da ugostimo moju kumu i njegovog kuma, 3 nedelje, kod nas u inostranstvu. Oboje su single. Kuma nije nikad u životu bila na moru. Iako se znamo ceo život ja sam nju upoznala zaista tek sada kad smo bile pod istim krovom. Te more joj prljavo (obične školjke, kamenčići u papuči, hladno) sve je užas i bljak. Zamisli imamo muve, insekte… Kao da sam je puškom naterala da dođe, tako je bila negativna. I na sve se popljuvala od hrane, namirnica. Ne znam šta joj se desilo u glavi bila je normalna pre. Njegov kum je bio eksta gost i čak nas je jedno veče iznenadio palačinkama, uvatio se usisivača i počistio za sobom posle obroka. Nije ostavljao prljavo posuđe i čaše svuda kao ona.
Na dan kad mi je baka umrla, vraćajući se kući sa sahrane, našla sam malo belo napušteno mače. Uzela sam ga ne razmišljajući, iako ne volim mačke, ali sam se toliko vezala da evo skoro godinu dana je samnom. Roditelje nisam nikad upoznala, odrasla sam sa bakom. Negde sam pročitala da se energija ljubavi ne gubi posle smrti voljene osobe već prelazi iz jednog oblika u drugi i da se sve vraća. Baka ne bi poverovala u ovo, ona je bila strogo Pravoslavna ali ovo belo mače mi je kao anđeo čuvar. Ima izuzetnu empatiju i prepametno a uz to od onih brbljivih mačaka.
Dala sam doktorima da mi prilikom drugog carskog poroda podvežu jajnike bez da sam to ikad rekla mužu. On jako želi još minimalno dvoje djece, ali ja stvarno nemam snage za još djece posto sva odgovornost odgoja i brige o djeci pada na mene. Ne želim opet prolaziti pakao trudnoće dok trčim za djecom sasvim sama, a on ide na fešte, posao, pića sa prijateljima, uživa Max u životu, te se onda druži s klincima jednom do dva puta tjedno na sat vremena da se može hvaliti kako je on odličan tata. Kad bih ponovno morala proživljavati pakao brige o maloj bebi, zacjeljivanju od poroda i brigu o aktivnom djetetu, nebih mogla. Izludjela bih. Znam da bi ga jako povrijedilo što sam mu to napravila iza leđa, ali za mir u braku i moj mir, ovo je najbolje.
Imam 23 godine i prošli mjesec sam obrisao sve društvene mreže. Telefon mi je bukvalno samo telefon. U početku ogromna anksioznost, hvatao sam se za džepove dok sam čekao zeleno svjetlo na semaforu, konstantan strah da nešto propuštam ili da će se nešto desiti mimo moje kontrole. Danas me čine srećnim vjetar koji mi dodiruje lice, pročitana knjiga, tuđi osmijeh, sjedenje na klupi pored rijeke i oni mali razgovori sa starijim ljudima na ulici. Sa sigurnošću mogu da kažem da mi društvene mreže uopšte ne nedostaju i 90% sadržaja na koji sam trošio sate svog dana se uopšte ne sjećam. Mislim da smo se kao ljudi otuđili jedni od drugih.
Muž i ja završavamo s poslom oko 17 časova i većinom nakon toga idemo u kupovinu za večeru.
Njega je toliko blam da udje u market u radnom odelu, prašnjav i prljav od posla, a meni je to toliki ponos. Stala bih pored njega da je još deset puta prljaviji i prašnjaviji sve dok se bavi poštenim poslom.
Zaručnica mi je ravna i s njom sam samo jer me druge zgodnije i ljepše neće. Nisam ni ja neki ljepotan, ali imam novca dosta. Nažalost, ne mogu doći do situacije da pokažem tim drugim djevojkama da imam para jer me u startu odbiju zbog izgleda, pa sam zaglavio sa ovom. Najradije bih našao drugu zgodniju i to aktivno pokušavam, ali ne ide. Duša me zaboli kad na instagramu vidim neku zgodnu napucanu djevojku.
Iskreno ću vam reći, imati djecu je predivno, ali preteško. Ostarit ćete preko noći zbog nespavanja, umora i stresa. Brinut ćete svaku sekundu života, više nikad nećete osjetiti potpuni mir jer od trenutka kad ugledate pozitivan test brige se samo duplaju. Svi govore o bezuslovnoj ljubavi i to ne sporim, al niko nikad ne priča o ovim stvarima jer kao da se ne smije pričati ništa negativno. Nismo dobili djecu premladi, ostvareni smo i zreli, al opet je jako teško.
U kancelariji imamo koleginicu koja je mirna, tiha, nežna.. najvrednija je i najozbiljnija je. Svi ostali su lenji, svađaju se i prave probleme. Jednog dana je ta mirna samo dreknula da smo svi zanemeli od šoka. Zavela je takav red da ju je šef postavio kao zamenika. Sad kad se setim te scene i tog šoka zbog njene reakcije valjam se od smeha. 🤣