U vezi sam preko godinu dana sa dečkom kojem su roditelji kupili stan. On želi da uselim kod njega, ali želi da mu plaćam stanarinu... A on nema nikakvih troškova, osim plaćanja računa, a meni bi naplatio 200 eura. Da sam htjela živjeti sa cimerom onda bih i tražila cimera... Mislim da ova veza ne ide u pravom smjeru.
Drugarica je dugo pokušavala da ostane trudna. Svi testovi su joj bili u redu, ali nije uspevala i to ju je mnogo mučilo. Ja sam ostala trudna bukvalno posle drugog nezaštićenog odnosa. Kada sam joj saopštila da sam trudna osula je paljbu na mene, jer kako ja uopšte smem da zatrudnim a ona godinama ne može. Prešla sam preko toga jer sam razumela da je samo frustrirana. Na kraju je nekako zatrudnela i hvala Bogu iznela trudnoću. Kada se ona porodila moje dete je imalo skoro godinu dana. Nisam uspela da dojim i to sam jedva psihički prebolela, ona je uspela bez problema. Jednom kada sam otišla kod nje i videla da hranim dete na flašicu podsmevala mi se i direktno mi rekla da sam nemajka i da nisam trebala ni da rađam dok je dojila svoje dete. Samo sam joj se zahvalila i izašla, a ona sad pravi žrtvu od sebe i priča kako sam ljubomorna na nju. Shvatila sam da sam budala što sam prešla preko onakve njene reakcije za trudnoću, ali dobro. Njoj sve najbolje i još 10 deteta da doji.
Neke površne infromacije sam znao o jednoj devojci koja mi se dopada, idemo zajedno u teretanu, tu i tamo mi se javi sreli smo se par puta u izlasku častio sam je pićem. Ušao sam s njom u neku konverzaciju par dana preko fb spočetka je stvarno bila divna osoba, komunikativna znala je da udeli dobar savet, kompliment pohvalu takođe i ja. Međutim poslao sam joj jednu pesmu na koju je odgovorila ne sviđa mi se ta pesma, ne volim taj bend a pre par dana rekla kako je taj bend super i volela bi ga slušati. Ja sam se bio potrudio da nabavim karte za taj njihov koncert međutim skroz me je razočarala kad je napisala dodatno sve je dobro dok ne slušaš krajšnike i ne šalješ mi te pesme. Oterao sam je u tri p....e m.....e nekoga te pesme podsećaju na mesto odakle potiču a to što se ona uzdigla kao da sluša neke strance koji našmrkani dođu na exit.. Prošlo je par dana javila mi se da se izvini na šta sam reko da smo razgovo završili zauvek.
Ja sam se brinula 6 mjeseci o nepokretnom ocu koji je preživio moždani udar, brinula sam se jer sam sama željela, kuhala mu, pravila kavu i sve, nikada neću oprostit dečku koji me ostavio zbog druge tad. Moj tata sada hoda i srce mi je puno. Volim te tata!
Nije mi čudno što me muž smatra vječno nadr*anom. I jesam. A njemu će razvod očito doći "iz vedra neba". On je potpuno operiran od svega. Kad ide s posla, ne razmišlja o ručku, o prašku za veš, on ne brine ima li u kući kave, jel stala veš mašina, jel puna korpa, ima li suđa u perilici, jel izvađeno meso za sutra,..ne prati kad su čiji rođendani, kad krštenja,..ne razmišlja o hrani za psa i mačku, ne brine o iznošenju smeća, ne skuplja lišće, ne obavlja kupovinu,.., o svemu ja mislim, čak i kad mu kažem da nešto napravi, složi facu. On se izvlači na njegov posao kako se umorio, iako radim i ja. Radi 1h kraće nego ja, također uredski posao. Umorila sam se i bolje mi je 2 godine lošeg braka nego cijeli život da mu glumim tetu u vrtiću. Nek mu je sa srećom.
Toliko me nervira ovaj sadašnji trend posle korone da bukvalno svaka šuša može da otputuje bilo gde. Ta invazija ljudi (pogotovo na Zapadnu Evropu) je dovela do toga da sada u pojedinim gradovima ograničavaju broj turista i uvode kazne. Masa ljudi putuje ne da bi obišla znamenitosti, već isključivo zbog poziranja i slikanja za Instagram. Letos sam posetila planinu Taru i dok smo silazili sa vidikovca u susret su nam išle dve devojke u svečanim haljinama kao za svadbu. Ljudi su totalno izgubili kompas i meni se više nigde ne putuje...
Imala sam dečka koji je imao nekako čudan odnos sa majkom. Po meni nekako previše da kažem blizak. Bitnija mu bila od svega na svetu. Računala sam da je ok, pošto mu je tata umro, ona sama. Ali žena je definitivno nenormalna. I ja mu jednom kažem da ne mora baš apsolutno sve do prenosi mami i da posle meni prenosi njena zapažanja, ja bih da budem s njim u vezi ne s njom. I kažem mu da je baš majkin sin. Naš poslednji razgovor je počeo njegovom rečenicom: "ja sam juče pričao sa mamom o onome što si rekla, i rekla mi je da ja nisam majkin sin..." Ne znam ostatak rečenice, ustala sam i otišla. Nikad mu se više nisam javila.
Moj bivši dečko je mislio da je poseban. Stalno je pričao kako on nije kao drugi muškarci, da on voli drugačije. Kaže on meni ja kad volim ja ne volim kao drugi ja odem kad mi je najviše stalo. Hahaha meni je to bilo tako smešno što on glumi da je on nešto drugačiji, a bar 3 pre njega su furala istu priču. On kao im neke 'mračne' dane kad je ceo dan namrgođen i ja kad ga pitam šta je sad on kao 'ne razumeš ti to'. Posle 6 mes veze je raskinuo sa mnom, ja sam rekla okej, bolje tako. Da bi on počeo da mi se javlja opet sa pričom kako ja ne razumem koliko on mene voli kad je morao da ode. Mislim se druže šta pričaš ti, glumi neko ludilo. Pa onda se opet javi kao falim mu, ali ja ne razumem neke stvari, a? Bukvalno običan lik, nikakve probleme nema, ima 30 god, umislio da mu je život neki film. Na kraju sam ga blokirala svuda, ma ajde bre više.
Već godinu dana sam šef u svojoj firmi a niko, čak ni moja porodica osim mog dečka ne zna za to i zabranjeno mu je da priča. Kao i to dok sam bila običan radnik tri puta sam dobila povišicu i nagradu za najboljeg radnika. Razlog tome je dok sam bila nezaposlena roditelji su mi govorili da sam nesposobna i propalite, prijatelji i rodbina se odnosili prema meni kao da sam niža vrsta, a dečkovi roditelji me ponižavali kad sam se zaposlila jer sam "običan radnik" iako im je i sin isto običan radnik. Da moji znaju da sam unapređena govorili bi da su verovali u mene, a nisu, rodbina, prijateji, dečkovi roditelji bi promenili stav prema meni, (znam jer sam se nagledala toga sa svima njima) a ja nemam živaca da služam licemerje i glumatanje. Za mene se ljudi dele na dobre i loše, kakvi su prema sebi, svojoj okolini, pa i prema meni, a ne prema tome koji posao rade i koliko zarađuju.
Moja sestra ima 5 dece i 6 je na putu. Ima 5 devojčica, trudna je i njen muž je odlučio da će da 'tera' dok ne dobiju sina. Organizovali oni otkrivanje pola, kaže ona 100% je dečak, sigurna je, ima taj osećaj. Oni oboje obučeni u plavo, pucaju od sreće, sve uzeli u plavoj boji. Probuše balon kad ono puf roze boja, ja vama ne mogu da opišem to razočaranje na njihovim facama, kao da nije beba, kao da će imati vanzemaljca. Pa onda plakanje od besa njeno, on ljut na nju jer nije dečak, haos čitav. Ne znam šta da kažem, ali očekujemo za godinu dana 7 dete sigurno i tako...