Ne mogu da verujem kakav sam ja srećnik. Sa ženom sam od svoje 16te godine, sada imam 27 i u braku smo 3 godine, imamo dete. Za sve ove godine nikada mi nije dosadila, što ovako kao osoba, što seksualno kao žena. Skoro svaki dan imamo odnose, vidi se da nisu radi reda, volimo se, pervezni smo do bola. Nemam nikakvu zamerku ni u drugim stavkama u braku. Ali ljudi moji ja vama ne mogu opisati vatru koju osećam između nas, svaki dan, iz svakog njenog pogleda ja doživljavam žmarce. Da li je stvarno tačno da je seks skoro najbitniji? Ja sam prezadovoljan muž, nikada ne bih pogledao drugu jer sve imam. Život je lep, nadam se da će ovako uvek biti. Morao sam da podelim svoju sreću.
Rodila sam dete sa 23 godine, sad imam 29, pre toga bila s bivšim od moje 19-te, razišli se kad je mala imala 4 godine, i posle svega sam donela odluku da decu više ne želim, a ni muža takođe. Volim svoj mir, vreme sa mojim detetom, sad je i veća pa mi je sve i lakše, radim takođe i posao koji volim, lepo mi je uređeno sve i ne želim da mi bilo ko nov ulazi u život ni sad a ni ubuduće. Najiskrenije, nemam više ni živaca za kompromise, muka mi je od svega toga, volim svoj mir i slobodu i to se nikad neće promeniti.
Imam godinama drugaricu koja mi šalje svoje gole slike kad je pitam. Prosto imamo takav odnos i ne vidimo ništa sporno u tome. Oboje smo bili u vezama i tada ne varamo odnosno ne viđamo se. U prošlosti smo mnogo puta spavali sad više ne jer me jako zanima neko drugi, ali kad je pitam za neki savet ili neku golišavu sliku ili snimak pošalje mi bez problema. Tako smo slobodnog shvatanja i odgovara nam, a niko ništa ne zna niti će ikada saznati. Mislim da se ona još uvek nada da ćemo biti u pravoj vezi, ali meni ona nije za vezu sa mnom jer smo dosta različiti i nije sposobna dosta je smotana a to ne volim za vezu. Dovoljno mi je da je imam kad mi treba i da mi nekad nešto pošalje kad sam daleko pa se ne možemo videti. Bitno da oboma odgovara.
Znam da je ovo veoma pogrešno, ali ja bih volio da moja bivša djevojka zauvijek ostane sama. Dobra je djevojka, ništa loše mi nije uradila i zaista me je iskreno voljela. Ja sam oženjen, odnedavno i otac. Ali činjenica da bi ona mogla da voli nekog drugog me izluđuje.
Svaka zaposlena žena koja vrijeđa nezaposlenu domaćicu bi prva voljela da je na njenom mjestu. Ok, biti domaćica ima svoje mane, a znate li koje su vaše mane? Što ne viđate vaše dijete po čitav dan, što vam djecu čuvaju tete za pare, što umjesto tople kuće, vi provodite dane u kutiji zvanoj firma. Prihvatite to da radite, jer morate. Manite me priča o penziji, vi da razmišljate tako daleko, ne biste se udavale za likove koji ne mogu priuštiti da ne radite par godina nakon porođaja. "Ali ja hoću da radim", radi ti, ali nikad nećeš biti majka kakva može biti jedna domaćica, to je činjenica. I otac čuva dijete, naravno. Ali ko ga je nosio ispod svog srca? Ko će mu bolje pružiti topline od majke. Zašto odbacujete djecu na sve načine?
U mojoj firmi, kad je nekome rođendan, obično blizak kolega (ili koleginica, naravno, ali pisaću u muškom rodu u daljem tekstu) nedelju dana pre istog skuplja novac tako što pošalje mail ostalim kolegama koje ih znaju ili sa kojima su bliski, sa generisam QR kodom za uplatu na račun, pa im se to prenese/uruči na dan rođendana... I takvi mejlovi cirkulišu dosta često, i ne samo za rođendane nego i tragične situacije, poklon za odlazak iz firme, itd. I sad, kako sam ja iole "dobar" sa dosta ljudi, a pritom to je korporacija od više spratova sa preko 500 ljudi, ovi mejlovi su previše česta pojava. Odlučio sam da neću nikome nikad ništa da uplaćujem. I da obrazložim (i da pomalo zvučim 'kiselo') ali, u početku, prvih godinu-dve, sam uvek uplaćivao, i to uvek više nego postavljeni iznos na generisanoj uplati - ali za mene nikad nisu ništa skupljali, a radim već 4 godine u ovoj firmi. Ovo sam uveo od skoro, i mislim da je to sasvim fer, a i da takođe to niko neće nikad primetiti svakako.
Na porodičnim okupljanjima namjerno prva "pikam" tinejdžere (momke), znajući da odnos prema mušku vs žensku na Balkanu (igraju igrice po cijeli dan, mama im kuha, čisti i sprema. Iz tih godina sam izašla nedavno, ali sestra i rodica su tek u tim godinama. Prije nego što išta iko kaže, počinjem pitanje sa: "Ima li koja cura? Ma nemoguće, pa takav momak, prav, zdrav, kuha, čisti, sprema, pa kako nema?", "Pa kako ne znaš ništa spremiti? Kako ne znaš veš odvojiti? Kako ćeš živjeti sam? Ti si nesposoban za život". Nakon toga svi šute. Ni ne pogledaju u pravcu rodice i sestre.
Ako sam ja sve to prošla, ne moraju i one.
Nisam nikome rekla zašto sam prekinula s dečkom jer znam da ljudi ne bi odobrili i da bi to krenuli umanjivati, govoriti mi kako sam izbirljiva, kako ću završiti sama i sl. Razlog je taj što sam ga prvi puta vidjela ljutitog. Posvađao se na telefon s nekim i onda, nakon što je spustio telefon, počeo je urlati, psovati, bacati stvari i sl. Prekinula sam istu večer, on je bio šokiran. Ali meni u tom trenutku doslovno isparilo sve što sam osjećala prema njemu. Razočarala sam se i zgadio mi se. Baš sam osjetila neko gnušanje i gađenje i nisam nikako više mogla zamisliti da ga uzmem za ruku ili poljubim. Vjerojatno se nikad ne bih osjećala sigurnom kraj njega.
Prodao kuću od mojih roditelja za 130 000 evra znam da sam pogrešio i da to nisam smeo uraditi. 6 meseci sam bez posla firma u kojoj sam radio mi je uručila otkaz. Imao sam jako dobru ideju za privatan biznis za koji mi je trebalo 30-tak hiljada evra od banke to nisam mogao dobiti ali ovom prodajom sam stekao novac da se oprobam u tome. Ostalo je novca viška te sam kupio neki kućerak u nekom selu. 3 godine sam mukotrpno radio nadoknadio taj novac što sam uložio u biznis i pre neki dan vidim da je kuća mojih roditelja na prodaju za 120 000 evra odmah sam vlasnika pozvao i rekao mu da ću mu dati 130 000 koliko sam i ja njemu uzeo pre samo 3 godine. Ta kuća za mene nema vrednost ni za 500 000 je ne bi prodao sad kad ću je opet otkupeti, imati u svom vlasništvu i živeti u njoj kao nekad totalno sam se smirio.
Kolega me je na korporativnoj proslavi zagrlio i na mufte poljubio u vrat kao slučajno, što je videlo 10ak ljudi koji su stajali sa nama za stolom. Odgurnula sam ga i ošamarila pred njima tako da me evo treći dan boli ruka.
I sad se podelili ljudi, jednima moj dekolte bio prevelik pa je zato, drugima verovatno uske pantalone. Ne znam…
Htela bih da znam samo dokle će žene biti žrtve ludaka koji sebi mnogo daju za pravo.