Namjerno sam ostala trudna s drugim djetetom, znajući da se planiram razvesti od njihovog oca. Čim se je prvo dijete rodilo, vidjela sam da on nije u stanju biti otac i muž kakav treba da bude, ali dala sam mu vremena da se snađe u novoj ulozi. 3 godine kasnije, dijete i sve obaveze i dalje samo na meni. Tad odlučim da rodim još jedno i čim se dozovem razvod. Oduvijek sam željela dvoje djece i da mi sin ima sestru, tako da kontam nek ovaj bar napravi još jedno kad ni za šta drugo nije. Razvela sam se i sad me baš briga, nisam zainteresirana za novu udaju, imam svoju djecu, više slobodnog vremena, uživam u životu.
Burazer živi na spratu, oženjen je ima dvoje dece. Ja klince baš volim, ali oni su po 12h kod nas. Svaki vikend su od 9-21h kod nas. Snaja ih samo pošalje dole kod nas. Ja radim i vikend mi je potreban da se odmorim, da organizujem svoje vreme za svoje neke planove. Snaja i brat vikendom odmaraju, gledaju serije u miru i tišini. Ja i majka bukvalno precrknemo. Ne znam kako da im kažem da i ja imam pravo na odmor. Nisu ih rađali za mene. Ne mogu da verujem da ljudi toliko nemaju obzira.
Kada sam izgubio svaku nadu da ću osnovati porodicu jer sam već imao 45 godina, upoznao sam nju, normalnu, skromnu, lepu osobu... Posle 2 godine mi je poklonila najlepši poklon na svetu- ćerkicu.... Volim te Gago!
Moj muž nikada ni za jednu drugu ženu u mom prisustvu nije rekao da je lepa ili zgodna, niti je ikada odmerio drugu ženu pored mene. Stalno mi priča kako sam ja najlepša i najzgodnija žena, iako znam da nisam. Stalno mi udeljuje komplimente, bez razloga. Pored njega se osećam kao najlepša žena na svetu, iako sam svesna da nisam. Poneta je da svaka žena ovako treba da se oseća pored svog muškarca, ako se ne oseća onda on radi nešto pogrešno.
Kada smo muž i ja kupovali stan, svekar je digao kredit da bi nam pomogao, dok je mog oca bas bilo briga iako je imao para da nam pomogne, čak nas je par puta na finjaka pod*ebavao u fazonu svi mogu da budu podstanari samo nama du*e zinulo da kupimo stan, a nama je rata kredita ista kao i da plaćamo kiriju. Sada kada je moj otac upao u neke svoje dugove očekuje pomoć uz priču kako smo porodica, treba međusobno da se pomažemo. Samo sam mu rekla da mu je du*e zinulo da se zbog svojih hirova uvlači u dugove. Uvredio se i izvređao me. Žao mi je, ali kad god si ti meni kao otac trebao nije te bilo briga, a tebi kad treba nešto setiš se da si otac. Takav mi ne trebaš.
Vratila sam se s porodiljskog i kako se u međuvremenu dosta promenio način poslovanja, obučavao me je mlađi kolega koji je tu došao kada je krenula ta promena pa se već bio uhodao. Prema njemu sam se ponašala poslovno, par puta smo pričali o nekim bezveznim temama van posla i na tome se završavalo. Nisam mu nikakav povod davala, čak se ni ne pratimo na društvenim mrežama, da bih čula od par kolega kako je pričao da mu se nabacujem, kako mu stalno pišem i da ga stalno zovem na piće van posla. Pitala sam ga zašto širi lažne priče na šta mi je odgovorio da se samo šalio, ali se to pročulo pa su pojedinci jedva čekali da ispiraju usta, da su čak presretali mog muža i pričali svašta o meni. Kada se muž uverio da nemam nikakve veze s tim pričama, našao je tog kolegu i objasnio mu neke stvari. Sad me na poslu svi izbegavaju a i treba.
Mužu i meni je ostalo još par godina do penzije pa smo planirali da odemo i živimo na selo, a sinu da ostavimo stan. Selo je dosta udaljeno od grada i posla i bilo bi nam naporno da svakog dana putujemo. Sin je već dugo u vezi, planiraju da žive zajedno u tom stanu. Snaja je izrazila želju da ne želi da živi u zajednici što poštujem, ali ne odustaje od ovog stana jer kod njenih ne može. Već je počela da planira renoviranje ali da mi sve finansiramo. Kad sam je pitala zašto ne pomognu i njeni malo rekla je da ovo ionako neće pripasti njoj i da ne želi da ulaže. Rekla sam sinu da nemam nameru da se selim i pod stare dane putujem a da on do tada može da iznajmi nešto i žive tamo, pa neka plaćaju po pola. On ne želi ni nama da se zamera ali snaja ga stalno pritiska. Izvinite deco, neka sam sebična ali ja sam u vašim godinama sebi od usta odvajala da bih plaćala kredit i da ne čekam ničije iseljenje da bih živela sama sa svojim mužem.
U vezi sam preko godinu dana sa dečkom kojem su roditelji kupili stan. On želi da uselim kod njega, ali želi da mu plaćam stanarinu... A on nema nikakvih troškova, osim plaćanja računa, a meni bi naplatio 200 eura. Da sam htjela živjeti sa cimerom onda bih i tražila cimera... Mislim da ova veza ne ide u pravom smjeru.
Drugarica je dugo pokušavala da ostane trudna. Svi testovi su joj bili u redu, ali nije uspevala i to ju je mnogo mučilo. Ja sam ostala trudna bukvalno posle drugog nezaštićenog odnosa. Kada sam joj saopštila da sam trudna osula je paljbu na mene, jer kako ja uopšte smem da zatrudnim a ona godinama ne može. Prešla sam preko toga jer sam razumela da je samo frustrirana. Na kraju je nekako zatrudnela i hvala Bogu iznela trudnoću. Kada se ona porodila moje dete je imalo skoro godinu dana. Nisam uspela da dojim i to sam jedva psihički prebolela, ona je uspela bez problema. Jednom kada sam otišla kod nje i videla da hranim dete na flašicu podsmevala mi se i direktno mi rekla da sam nemajka i da nisam trebala ni da rađam dok je dojila svoje dete. Samo sam joj se zahvalila i izašla, a ona sad pravi žrtvu od sebe i priča kako sam ljubomorna na nju. Shvatila sam da sam budala što sam prešla preko onakve njene reakcije za trudnoću, ali dobro. Njoj sve najbolje i još 10 deteta da doji.
Izvređao sam verenicu čak sam je i povredio, nazivao je svakakvim imenima u naletu besa plus sam je isterao iz kuće. Kajem se zbog toga ali ona ni da čuje. Evo već mesec ipo dana mi nije do života pokušavam da ispravim stvari ali bez ikakvog napretka. Ne želim da nastavim život bez nje.