Moja mama boluje od demencije već par godina i bolest je već uzela maha.
Nas dvije smo uvijek imale najposebniji odnos na svijetu, najbolje prijateljice.
Mene je već unazad godinu dana zaboravila, kada me vidi ne prepoznaje me.
Ipak, svjesna je da ima kćerku i voli je najviše, stalno čezne za njom, stalno priča o njoj. Želim vam da ne osjetite tu nemoć i tugu, ljubav i zahvalnost istovremeno.
Razara.
Kaže da je željna kćerke, a ja sam tu i sjedim pored nje i ne mogu joj pomoći jer me ne prepoznaje. Iako smo svaki dan provodile zajedno i provodimo.
Posvuda po kući pronalazim svoje slike na kojima pišu najljepse riječi, posuda njoj vrijedne stvari upakovane za mene.
I dalje mi želi dati najbolje od sebe.
Taj osjećaj kada " iz daleka" vidite koliko vas zapravo voli, kada priča o meni misleći da sam joj ja tko zna tko...
Čuvajte svoje mame. Sve može nastati, čak i sjećanja, ali majčina ljubav je bezvremenska.
Momak mi odgovorio na poruku brzinom svjetlosti i napisao "važi 💞" ja malo u čudu kako otkuca ovo srce tako brzoo, kako ga nađe čovjek tom brzinom (pomislim da mu je u ovim stikerima koji se često koriste) ali kako to kad mi nikad nije poslao ovakvo srce? Probudi se u meni sumnja i prvi put u životu pročešljam mu tel kad sam bila u prilici i pogodite šta? Varao me lik sa nekom curom kojoj je non stop u svakoj poruci slao takvo srce. Eto to vam je jedna kratka priča o tome kako sam na najgljupi način saznala za prevaru.
Djevojku je napao čopor pasa i ona se branila, neki portal je to objavio. Čitam kometare gdje ljudi pišu da je ona kriva, trebala je da ponese komad mesa uz sebe i da im da pa je ne bi napali.
Gdje ovaj svijet ide da je život životinje bitniji od ljudskog života. Takvi dijete napušteno da vide prošli bi samo, ali za životinje su spremni sve dati.
Ovo mi je tek druga devojka i nedavno se uselila kod mene, problem je počeo onda kada sam primetio da uopšte ne pere kosu svaki dan, mislim da je bivša to radila a bio sam ubeđen da i ona to radi dok se nije uselila, ne znam šta da mislim i kako da joj kažem, ne smrdi i to ali prođu i po 3 dana bez da opere kosu...
Još u srednjoj dogovorio dejt sa nekom devojkom, sav presrećan što ćemo se konačno videti, dolazim u bar gde smo se dogovorili da ćemo se naći, a ona tamo sedi sa još neka 3 lika. Vidim i oni momci prilično zbunjeni, vrlo čudna atmosfera, a ona priča sa svima kao da se ništa ne dešava i kao da smo se svi zajedno dogovorili da se nađemo. Posle 20 min ode ona do WC-a, ja pitam one momke da li su i oni trebali da idu kojim slučajem na dejt samo sa njom, sva trojica u glas- DA JBT, i dogovorimo se da, pošto smo očigledno na kastingu a ne na dejtu, ostavimo pare za račun i izađemo napolje. Usput odlučimo da odemo nas četvorica dalje negde na pivo, i evo nas i dalje se družimo posle toliko godina :D
Već neko vreme ne radim i aktivno tražim posao. Visokoobrazovana sam, imam više od 10 godina iskustva, pričam 3 jezika. Ni od koga nisam tražila pomoć da bih se negde zaposlila, iako sam do sada gledala drugima da pomognem kad god bih mogla. U svoj toj muci ja se požalim "prijateljici" kako mi je teško i kako mi to utiče na samopouzdanje nakon čega mi je predložila da se zaposlim u jednoj prodavnici. Šokirala sam se i samo rekla kako nisam za takav posao. Naravno da je kasnije komentarisala kako mnogo biram i kako bi trebalo da budem realnija. Moja realnost je da sam učila, išla na seminare, radila dok je ona gledala kako da se bogato uda. Izvinjavam se što vrednujem svoj dosadašnji trud pa ne želim da provodim dane na poslu koji mi je težak i neisplativ. Trenutno izbegavam druženje sa njom jer mislim da mi ne želi dobro.
Postala sam majka prije 2 mjeseca. Imam ogromnu podršku od muža, zaista je aktivan oko bebe, radi od doma. I moja mama nam nekad nešto skuha. Ali ljudi moji, ja sam ipak jako umorna. Istina, izgubila sam dosta krvi u porodu, ali u biti je sve ok prošlo. Samo sam htjela reći svima vama koje kroz ovo prolazite same, skidam vam kapu do poda. Točno vidim kako bih mogla pasti u depresiju da nemam ovakvu podršku kakvu imam. Muški, potegnite za svoje žene, nemate pojma koliko to znači.
Pre u vreme naših roditelja i baba i deda je bilo sramota kad pređeš 30 godina a nisi u braku. Danas je izgleda sramota kad imaš manje od 30 godina a planiraš venčanje. Takav je moj slučaj i većina društva me stalno kritikuje kako se nisam dovoljno iživeo pre braka. A pod tim življenjem se smatra da jurim kur*e i da se napijam svaki vikend, to oni rade. Mene više privlače putovanja, bioskopi, kupanja, itd.. I to sve mogu i da radim i u braku sa ženom. Samo ne znam otkud ljudima to da je brak neki zatvor. A sa druge strane za moje godine, imam 27, verenica 25, i ne vidim poentu da raskinem sa njom da bih menjao tamo neke pajserke samo radi reda. Ako mi je Bog dao ljubav mog života na početku ne želim to da ispustim. Finansijski smo obezbeđeni tako da brak kao naredni korak nije problem.
Vozimo se brat i ja. On vozi i u koloni udari kola ispred nas. Bio neki stari golf 2. Nije veliki udeš, ali je udes. Izlazi čovjek iz kola, gleda u štetu, ne može otvoriti gepek (koji je bio prepun stvari), hvata se za glavu i poče da plače. Moj brat izašao isto i nešto priča sa njim i vrati se u auto da čeka policiju i umire od smjeha kako čovjek plače zbog takve štete. Čovjek je ponavljao da mu je to izvor prihoda, da ne zna kako će sad da zarađuje dok se kola ne poprave itd...koliko sam razumela, prodaje nešto na pijaci iz tog gepeka. I gledam u svog brata i pitam se kako je ispao takav kreten da se smije čovjeku koji očigledno ima veliku muku i on (konj) mu je napravio štetu, vjerovatno je to bila kap koja je prelila čašu i zato je plakao... Porasli smo u istoj porodici, i dalje ne mogu da se opasuljim koliko je operisan od empatije.
Dragi ljudi, želim da vam poručim da pre braka obavezno isprobate zajednički život. Sa dečkom sam bila dve i po godine u vezi, sve je bilo odlično, veza tekla lepo i dogovorimo se da smo spremni za zajednički život. Moj život se okreće naopačke za dva meseca od kada živimo zajedno. On sve stvari koje skine sa sebe ostavlja na podu i očekuje da ih ja skupim i perem (jer mu tako radi mama). Promeni po 3/4 majice dnevno i dva džempera. Smeće ostavlja u sobi u kojoj ga napravi (i to po podu), ne daj bože do kante da ode i baci. Očekuje da ja kuvam, čistim, peglam i rintam, a oboje smo zaposleni i oboje nismo kući 8 sati dnevno. Crtu sam podvukla i raskinula, kada sam probala da popričam sa njim oko toga šta radi i da li možemo da podelimo poslove, gde mi je rekao ali nema šta da delimo ja zarađujem 50 hiljada više, to ti je taman za to što čistiš i skuvaš. Nikome ne bih verovala da mi je pričao, jer smo putovali zajedno i dugo sam ga poznavala pre ovih ispada, verovatno se folirao….