Napokon sam se pomirila sa činjenicom da neću imati decu i osećam veliko olakšanje. Sve do 45-e sam se nadala, išli na vto,... onog trenutka kada sam napunila 45 godina, porazgovarala sam sama sa sobom i stavila tačku. Razmišljali smo o usvojenju, ali ljudi moji koja je to procedura, dosta toga bespotrebnog. Pa ne mogu još par godina da se stresiram i pitanje šta će biti od toga.
Uvek sam maštala da imam 3 dece. Ostaće rana na srcu i praznina u duši, ali opet hvala Gospodu što mi daje snage da prihvatim svoj život bez dece.
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe.
Živim sam, imam svoj stan, auto, dobru platu imam u firmi, privatno se bavim prodajom kuća i stanova kupim malo renoviram prodam po pristojnoj ceni čisto da se ostvari dobit od 1000-2000 evra mesečno. Nemam puno vrmena da očisitm svoj stan pa sam tako zvao jednu devojku da ga čisti 1 nedeljno. Jedno 5 meseci je dolazila obično kad je ona tu čisti ja nisam u stanu da joj ne smetam jedna dan je bila kiša pa sam ostao u stanu i tako kad je završila posao skuvao sam joj kafu popričali fino se upoznali baš mi se dopala kao osoba. Ponekad bi se čuli, izašli smo par puta na piće gde mi je ona rekla da drugi posao nema nego da čisti jer mora da zaradi za stan i dete pošto ih je muž ostavio. Neko vreme smo se muvali i na kraju ušli u vezu, veza nam je super uskoro bi ona trebala da pređe da živi kod mene.
Poslovni put u NY, na JFK-u me čeka rent auto da imam za svoje potrebe. Gužva nemila (od tada ni kolone na more ne smatram gužvom već mini gužvicom), u trenutku nepažnje zabijem se u auto ispred sebe.. Izlazim ja, izlazi čovjek iz auta, psujem ja psuje on i tako sigurno par minuta dok nismo shvatili da psujemo iste psovke (ja rođen u ZG on u BG). Najednom smo se samo počeli smijati, nikom oko nas ništa nije bilo jasno.. 🤣 Štetu sam platio - naravno popravak je obavio "naš čovjek - iz Bosne" bez računa 🤣🤣🤣
Pogodilo me je što se dečko zablenuo u moju drugaricu. Ona jeste prelepa i prezgodna, baš dobra osoba, ali svejedno sam se osećala bedno. Ja sam prosek, baš kao i on. Prvi put ju je video i ne mogu da zaboravim kako su mu oči zasijale, kako mu se na celom licu videlo oduševljenje... Mene nikad tako nije pogledao i mislim da ću da raskinem.
Bili smo zajedno 5 godina kao tinejdžeri. Saznala da me je prevario na žurci povodom kraja prve godine fakulteta. Ceo moj život se raspao u tom momentu ali sam znala da moram da nastavim dalje. Završila sam fakultet, udala sam se, rodila dete i posle 4 godina razvela. Često se pitam gde je kako je on završio u životu. Danas dok je drugarica moja male ćerke bila kod nas posle vrtića došli su njeni roditelji po nju. Njena majka i on. Nisam znala da je on njen otac. Nesvest mi je kad sam ga videla sa svojom malom srećnom porodicom kako se grli. On kad me je ugledao ostao je zaprepašćen, kao i ja. Ali smo glumili da se ne znamo ispred njegove žene i dece pa smo se opet upoznali, osetila sam njegov dodir nakon toliko vremena. Ugrabili smo neki minut da popričamo nakon 10 godina dok mu je žena bila u wc-u i rekao mi je da mu je žao zbog prevare, da sam ja jedina žena koju je istinski voleo. Ali znala sam da ne može ništa da se promeni. Kada su otišli pala sam na pod tresući se. Idalje ga volim. Moja prva ljubav.
Kada sam rodila treće dete odlučili smo suprug i ja da napustim posao i budem kući sa decom, jer on jako dobro zarađuje. Sada su nam deca porasla, a ja nemam uopšte godine rada iza mene, nikakva primanja. Nemam nikog od mojih, ništa nasledila nisam, nikakvu imovinu, čak i da me suprug prevari ili ostavi, ne bih imala gde da odem. Deca su ionako više vezana za njega, bez obzira koliko god ja više vremena provodila sa njima, jako je dobar otac prema njima, zato kažem čak i u slučaju razvoda da bi oni bili sa njim. 10x je lepši i zgodniji od mene, može da bira ženu sutra sebi koju poželi. Čak i da me tretira kao robinju i služavku, morala bih da ćutim, bukvalno nemam kud. A opet, posle 25 godina zajedničkog života, nisam čula od njega ni jednom da je povisio ton, ni jednu ružnu reč mi nije rekao. Često mi kupuje poklone, vodi nas sve na razna putovanja. Sinoć mi je rekao da ne zna kako bi mogao da živi da mene nema. Nekad se zapitam čime sam ja to zaslužila ovako divnog supruga❤️
Ne uklapam se u kalup današnje devojke koja je momcima poželjna. Nemam nokte, nadogradnju, trepavice. Ne kupujem uske suknjice, štiklice i kratke majice, više preferiram neku opuštenu varijantu. Ne koristim previše šminke jer ne želim da sebi menjam lični opis, samo stavim malo maskare i sjaja za usne kada se sređujem. Ne zanimaju me površne stvari, izlasci, prolazne veze, društvene mreže i ostalo. Samo želim nekoga ko će me voleti i ovako “običnu”. Nekoga kome ću moći da posvetim svu svoju ljubav.
Nakon dugih 7 godina borbe za potomstvo suprug mi je rekao da mu se gadim jer sam rodila.
Prestanite govoriti muškarcima da idu na terapiju, psiholozi su za žene a ne za muškarce…
Muškarcu može pomoći samo dobar trening, boravak u prirodi i podrška od žene, da mu nekad dođe i kaže bravo i hvala ti….
Terapije su gubitak vremena doslovno posebno ako ste vani i terapeut vam neki švabo koji nema 10% životnog iskustva kao mi.