Nema boljeg osećaja od toga kad se gledaš sa nekim i sve vam je jasno. Jednostavno se razumete. Bolje od seksa.
Izvadili su mi matericu zbog postporođane komlikacije. Prošlo je 3 godine. Ljudi kojima sam o tome pričala, ponekad me pitaju da li ću rađati još dece. Stvarno ne znam da li su oni zaboravili na to što se desilo ili žele da me na taj način povrede jer mi je to bolna tema. Ili su jednostavno postavili to pitanje brzopleto, ne razmišljajući šta se desilo ranije.
Dojadilo mi je da slušam ljude kojima je upala kašika u med o tome kako se nisam dovoljno trudio.
Drugu priču bi vrteli da ste iskusili 5% onoga kroz šta sam ja prošao.
Prošle godine mi je mama umrla i više ništa nije isto. Čini mi se da sam naglo ostarila, tuga i nedostajanje ne prolaze iako život nastavlja dalje. Ljudi, grlite ih više, zovite ih češće, uživajte u svakom razgovoru, svakom ručku, svakoj kafi sa njom dok je imate....ja jesam i toliko bih volela da mogu makar još samo jednom...
Osudili su me u društvu jer sam rekla da ne bih bila nikad sa muškarcem koji ima dete i prethodni brak. Naravno da imam dete i ja bih tražila nekog sa detetom, ali u ovom slučaju gde sam single ne želim to. Želim sa svojim muškarcem sve to prvi put oboje da proživimo. Njemu 2 put ne bi bio tako poseban, a meni je bitno da nam je oboma to vrlo posebno. Niti iskreno želim da imam veze sa nečijim detetom jer realno pomagala bih u odgoju, vezala se za dete, a mi bi svakog časa mogli da se rastanemo i ja ne bih viđala dete za koje sam se vezala jer mi realno nije niko i ništa. Neki to zovu surovošću, ja zovem realnošću i pravom na sopstveni izbor.
Za mene je pravi muškarac onaj koji otvoreno kaže šta hoće od devojke, pokaže osećanja, ako ih ima, kaže jasno i glasno šta očekuje u odnosu. Bilo kakve igrice me ne zanimaju!
Sestra od tetke pravila svadbu i skinula je naočare za vid tog dana koje inače nosi, znala sam gde se nalaze uzela ih i bacila u kantu. Nikad nisu provalili da sam ih ja uzela, morala je nove da kupi.
Trudna sam 8 mesec i juče sam išla u kupovinu odeće za bebu i druge opreme i iskreno se začudila. Većina boja koje su tamo su bele i bež, više ništa skoro nema boje i tako roditelji oblače decu. Igračke bele ili bež, a one baš treba da budu pune kontrasta za bebe. Pre su deca nosila boje, majice sa crtanim likovima i to smo voleli, sada kao da toga ima sve manje. I viđam po gradu takvu decu obučenu u sivo crno i bež. To je izgleda postalo trend da bude sve bez boje, i kuće nameštaj, ali i dečija garderoba. To mi je baš nekako bezdušno i jednolično.
Planiram da idem preko. Moja devojka bi za to vreme živela kod mojih roditelja i čekala me. Međutim ona je to odbila. Pitam se šta dalje.
Ne znam šta bih rekla, u 40im sam, slobodna, ali kad vidim šta se dešava sa vezama & brakovima, nije mi žao. Varanje, nasilje, čim upoznaš nekog odmah ispituje šta imaš, stan ili kuću itd. a čak i ako kaže da je slobodan, ne možeš mu vjerovati. Svi nešto lažu, glume, izmišljaju. Lijepo je biti zaljubljen i sretan ali to ne može sa lažovima.