Ne trebaju mi ni prijatelji, ni luksuz, ni putovanja, ni partner, ni egzotična hrana, ni muzika, niti hobiji. Treba mi kada dođem s posla da uđem u prazan stan, jedem, spavam, radim, i tako do u nedogled. Sve ostalo vidim kao društveno nametnute obaveze.
Strašno mi je kad vidim da kada neka devojka postane mama, njen instagram se pretvori u bebin instagram. Odjednom je sav fokus na tome, kao da osoba gubi identitet, u opisu samo što ne stoji kilaža deteta da li je primilo vakcine i slično. Koga to interesuje ?? Pritom sam i ja mama i to ne radim.
Moj dečko ima 26 godina i mama ga vodi kod lekara, jer on ne može da upamti šta mu lekar kaže, kako da ja sutra planiram nešto ozbiljnije sa njim i da se oslonim na njega..
Mislim da djeca razvedenih roditelja ne trebaju da budu tužni što su djeca razvedenih roditelja. Moji roditelji su imali užasan brak, otac se jako loše ophodio prema mami, nije je poštovao. Ona je jadna plakala, bila sva izgubljena, nije imala nikoga. Umrla je mlada tiho, u snu. Uvijek mi je to motivacija da ne dam nikome da me ne poštuje i da ne treba da budem sa nekim samo da ne bi bila sama, jer je mnogo gore biti sa pogrešnom osobom, sa nekim ko te ne cijeni i ne smatra čovjekom.
Ljuti me što svi govore za moju devojku da nije lepa i da sam je našao da mi bude devojka za kuću i da me neće nijedna. To nije tačno. Jednostavno sam više prevazišao da jurim neke ribe sa kojim nema nikakvog dubljeg odnosa, koja me nikad neće pitati kakav mi je bio dan i posvetiti mi pažnju. Moja devojka sve to radi, bukvalno me tretira kao kralja a nije uopšte zahtevna. Možda po nekim današnjim merilima nije najlepša, ali ima predivno telo, uživam sa njom i što je još bitnije ima predivnu dušu, zdrav razum i normalno ponašanje. Svi moji drugovi nikad nisu bili ovako tretirani i naravno da ne mogu razumeti zašto je volim. Ko god pada pod uticaj svog društva pravi grešku života.
Video sam čoveka kako nosi dete kroz parking, a mali vrišti iz sveg glasa. Kad je video da ga gledam, rekao mi je: "Moj je, nisam ga kidnapovao" I pre nego što sam išta stigao da odgovorim, dodao je: "Da sam hteo da kidnapujem, ne bih sigurno ovog šu*ka od deteta!" Jedan je otac.
Cijeli život sam živio neuredno – alkohol, veze na jednu noć. Molio sam Boga samo za jedno: da nađem poštenu djevojku koju ću voljeti i koja će voljeti mene, da mogu živjeti sretno. Našao sam je, ali sada imam problem – varam je svaki put kada ode negdje. Žene nikada nisu bile više zainteresirane za mene nego sada, otkako sam u vezi s njom, a ja sam jako labilan.
Mislim da sam napokon trudna nakon skoro 2 godine pokušavanja! Osjećaj je nerealan!🥰
Tata je preminuo pre tačno tri nedelje, bio je bolestan. Imao je rak pluća... Od kad se otkrilo do njegove smrti ima tačno dva i po meseca. Još uvek nismo svesni da ga nema, ali mnogo boli. Baš mnogo. Ne znam kako da se nosim sa ovim.
Radim kao učiteljica već 30 godina i reći ću vam nešto, suprotno općem mišljenju nikad nema problema sa djecom bogataša ni njihovim roditeljima... Problemi su uvijek sa sirotinjom i njihovom neukom i neodgojenom djecom..