Intelektualac sam, akademski građanin, mada ne radim u struci. Važim za normalnu osobu, ali često u društvu sa nekim ljudima i tokom razgovora sa njima, djelujem kao da imam neki oblik autizma. Takav sam od malena. Dok sam sa nekim ljudima potpuno opušten i ponašam se kao najšarmantnija i najopustenija osoba na svijetu, puna humora i koju ljudi vole i žele samnom da se druže, sa nekim drugim ljudima djelujem kao da sam psihički zaostao i da nemam dovoljno "normalnosti". Često tripujem da ljudi to primijete i da kod mnogih vlada mišljenje da sam debil, da sam lud i da sam zaostao.
Dogovorim se s čovjekom za prvi sastanak, pozvao me da se vidimo u subotu. Fin razgovor na aplikaciji, malo flerta, dobra energija. Dođe subota, budim se oko 9 ujutro, vidim poruku od njega, kaže probudio se bolestan. Izvinjava se, pita možemo li odgoditi za utorak naveče, misli da će ozdraviti do tad. Ok, dešava se, meni se na razbolijeva, može utorak naveče u 7. Dođe utorak. Oko 6 sati je, ja se spremam, stiže poruka od njega. Otkazuje opet, s drugim izgovorom. Ostavila sam seen, ali me ipak pogodilo.
Ja sam uvek voleo kafanu i skup život, da častim društvo, kod kuće sam kupovao najskuplju hranu i garderobu, išao na najskuplja mesta na letovanje i mislio da sam gospodin. Plaćao deci i ženi sve najskuplje. Moj mlađi brat je razmišljao drugačije. Da se kupi za kuću sve što treba. Da se nova kuća napravi. Da žena i deca imaju sve što treba, ali su decu vaspitali da budu skromni. Da ispoštuje maksimalno roditelje. Da ide na letovanje, ali da ne plaća skupe apartmane. Da se gosti u kući dočekaju kako treba. Nije ga zanimalo bahaćenje, skupi automobili i preskupi restorani. Vozi auto, koji je malo iznad prosečnog auta, može skuplji da priušti, ali neće. Kupio stan na moru, staru kuću sredio, dve nove napravio. Izdao svaku nekretninu koja mu je bila slobodna u tom trenutku, a ima nekoliko. Sve pošteno zaradio. Moj ponos. Ja samo ženin stan i deo u staroj kući koji nije sređen. Kupio plac, ali kuću nisam završio. Uvek sam mislio da sam pametniji od njega, ali sada sa skoro pedeset godina, sam shvatio da nisam.
Mole se preterano nervozni i anksiozni ljudi da ne ulaze ni u kakve veze, brakove, da ne bi upropastili sve ljude oko sebe, a ponajviše decu. Idite kod psihijatra, lečite se.
Sve više ljudi sa razmišljanjem da još od pelena ostavi detetu "nešto". Nemoj slučajno da nauče dete da samo stekne nešto, da dobar čovek, da poštuje druge...
Lezi lebu da te jedem.
Osuđujte do mile volje, ali ne može svako isto da plaća zdravstveno osiguranje. Onaj ko puši, pije i ne vodi računa o zdravlju treba da plaća više. Nije moralno da se od Mikine plate odbija novac da bi se lečio Laza od raka pluća kojeg je navukao pušeći kao odžak. Ovde u US kada apliciraš za health insurance, popunjavaš upitnik o navikama i porocima, pa onda ideš na pregled. Ne dao ti Bog da ustanove da si pušač, a stavio u upitniku da nisi. Vama u Srbiji je to nasušno potrebno. Da se smanji broj poročnih ljudi (i dronfulja, i one spadaju u rizičnu grupu - neću da finansiram njihove abortuse i lečenje raka materice i grla od HPV-a) i obuzdao javašluk u zdravstvu. Ima, bre, sve da se plati. Čist račun, duga ljubav. Naši ljudi se jedino boje udarca po džepu. Samo tako se mogu opametiti i uvesti red u zdravstveni sistem. Isto tako, doktori da se ocenjuju. Dr šalabajzer više nigde ne bi mogao da se zaposli. Sve privatizovati. Sve!
Promenila sam prezime. Na poslu misle da sam se udala, a mene je sramota da kažem da nisam i da sam to uradila zato što ne želim očevo prezime.
Imam radnog kolegu koji mi se nabacuje, iako zna da sam u braku i da imam decu. Ja ne reagujem na njegova udvaranja. Nikad ne bih prevarila svog muža. Ali je lepo kad neko obrati pažnju, na primer jedan kolega mi je napravio kolač od maka i doneo na posao, zato što sam jednom spomenula da mi je to omiljeni kolač, ili mi dodeli komplimente, ne na osnovu izgleda već mog karaktera. A onda dođeš kući, čeka te nervozan muž, gladna deca, puna sudopera i brdo prljavog veša. Ne tražim ja ovde dozvolu za prevaru, to za mene ne dolazi u obzir jer mi je važniji brak od avanture. Ali ponekad stvarno razumem kad neko kaže da je prevario partnera zato što je bio nesrećan/nesrećna ili preopterećen/a.
Da li stvarno toliko muškaraca misli da su odbojkašice najzgodnije? Ne kažem, ima zgodnih devojaka, ali brate, većina je muškobanjasta i ni na šta ne liči. Nit kuka, nit struka. Možete vi mene sad napadati koliko hoćete, ali živo me zanima ko ovakvu glupost može da odvali. Kakve crne odbojkašice najzgodnije.. to su pojedinačni slučajevi. Kad se saberu sve odbojkašice na svetu, možda je 25-35% zgodno, ovo ostalo, Bože ti pomozi. Možda neke iz Brazila i još nekih država prednjače jer su krupnije i imaju veću zadnjicu, ali ovo ostalo, smejurija. Čuj, najzgodnije..čudim se zato što je ovo tolika neistina, da nemam reči i živo me zanima kakvi stručnjaci učestvuju u ovakvim anketama i gde ih nalaze.