Bila sam u vezi sa dečkom koji živi na moru i izdaje apartmane. Kad mi je bio odmor otišla sam kod njega i od mene se očekivalo dok je na poslu da po nekoliko puta dnevno uključujem mašine, iznosim veš, da dočekam goste i pregledam sobe kad spemačica ode. Meni to nije bilo teško al je on večito nalazio mane, npr. dođe i onda mi pametuje kako nisam lepo peškire stavila na sušilicu pa onda on mora da ispravlja. Ručak spremim a on se naljuti jer mu nisam iste sekunde postavila na sto i ugrejala. Taj odmor mi se smučio, dok sa druge strane kad je on bio kod mene jedva da bi jednu viljušku oprao dok dođem sa posla. Sva sreća pa nismo više zajedno, jer da sam ostala sa njim od mene bi se očekivalo da konstantno glumim domaćicu a kako on kaže muški poslovi su da se drva spreme za zimu.
Otišla sa tim jednim likom na spoj, a on je "zaboravio" novčanik. Ja sam platila njegovo piće. Ne samo da je lagao, nego je i glup jer je kasnije išao na kiosk kupiti katru za tramvaj i imao je novčanik. Nisam ništa komentirala nego ga samo blokirala kasnije.
"Najbolja drugarica" se udaje. Nazvala me da saopšti da je za kumu htjela mene, ali je ipak uzela drugu djevojku jer ona ima muža, a njen momak nema nikoga za kuma pa su im oni idealan par. Na svadbu nisam pozvana, a juče vidim da je i devojačko slavila bez mene.
Nas dvije, koje smo zajedno dijelile i dobro i zlo, slavile pobjede, dizale sa dna jedna drugu, putovale, maštale, moja kuća bila je i njena, a sad sam nepoželjna. Nepoželjna i nepodobna, nemam stalan posao u javnom sektoru, nemam "poziciju" u društvu, neudata, bez djece... sve ono što buduća kuma ima... kuma sa kojom godinama nije razgovarala, kuma koja ju je potkaradala, nikad za nju ništa lijepo rekla...
Znam da je patetično ali izdaja boli... ipak srećno i.... bez mene.
Roditelji su mi rekli da je nenormalno to što pričam sa životinjama i što me to usrećuje i popravlja mi raspoloženje. Ne mogu opisati tu radost kad ih sve nahranim a one su zahvalne...moje malo njima znači mnogo. Bolje da trošim novac na hranu za životinje nego na gluposti i poroke.
Moja djevojka radi s mojim najboljim prijateljem, tako smo se i upoznali. Odmah mi je bila simpatična i kad sam “suptilno” pokušao ispitati prijatelja, on je rekao da je dobra osoba, fina, pametna i jako sposobna, ali da je karijeristica, uvijek ozbiljna, užasno pedantna u poslu i da se drži pomalo hladno. Primio sam na znanje i primijetio sam tu neku rezerviranost, ali kroz kasniji razgovor mi se stvarno činila kao osoba na mjestu i rekoh, ajde, ništa me ne košta da ju pitam da izađemo, ako me odbije ili to ne bude to, nema veze. Ljudi moji, kad se ta žena jednom opusti, ona je med medeni. Toliko slatka, prirodna, umiljata, mazna… Nekad uhvatim sebe da gledam u nju i smješkam se kao idiot, nekad imam poriv samo da ju zagrlim i držim cijeli dan.
Osuđujte do mile volje, ali opalio bih taštu. Tako je dobar komad milfare ;)
Nikada mi neće biti jasni roditelji koji svoje sinove ne uče ničemu, i onda se čude kako su nesposobni za život.
Ne mogu da se ožene, ili ih ne zanimaju takve stvari.
Nikad ne bih mogla da budem sa muškarcem koji nije ljubomoran. Za mene je ljubomora preduslov za vezu, i isto što i ljubav prema meni.
Kumovala sam 4 puta i samo sam s jednom ostala najbolja kao što smo oduvek bile. Sa ostalima više ni ne govorim jer su im se očekivanja od našeg odnosa promenila odmah nakon svadbe. Te provodi sve vikende s njima na sedeljkama jer oni više ne izlaze, ne pričaj o momku i faksu to je smešno imaju oni većih problema, jao samo pare trošiš na gluposti ne znaš ti šta su obaveze, ju samo si toliko donela deci za rođendan, Božić, slavu, Novu godinu, a tolku platu imaš. Mislili valjda imaju me u šaci s kumstvom lol. ZBOGOM!