Kad će ove osobe što ljubimorišu preterano i prate gde partner gleda, da li će pogledati, da li je pogledao itd ukapirati da su bolesne. Vi ste za lečenje i to nije sramota. Treba vam stručna pomoć. Ako vi mislite da je to normalno, onda ste u debeloj zabludi. Neka normalna ljubomora je ok i poželjna, ali da vi pravite haos za sitnicu i mislite da ćete tim boleštinama zadržati partnera, grdno ste se prevarili.
Koliko mrzim pušače. Neće prestati pušiti, a guše se od kašlja. Većina u mojoj okolini je takva. Ne znam šta je tim ljudima. Toliko se guše od kašlja i muče se, a kad im kažeš da prestanu pušiti skaču na tebe i vrište kao da si im rekao ne znam šta.
Došla sam iz grada u selo iz ljubavi, dogovorili se da živimo odvojeno od njegovih u kući preko puta njih. Ljudi moji, nikad tu grešku ne napravite. Nikad nećete imati svoj mir, odmor i intimi. Non stop su tu, kad neko dođe evo ih odma, bez obzira što nisu pozvani. Ako slučajno vide kesu obavezno se mora zaviriti, vire kroz prozor, znači ne znam koliko ću moći tako. Neko sam ko ćuti, trpi, nikad ne komentariše i bojim se da od starta trebala da ih postavim dje im je mjesto.
Moja supruga je jedna jako lepa, atraktivna žena, prešarmantna, sa puno stila. I ja nju puno volim, i neću nikada ništa uraditi da je povredim. Ali ovo moram nekome nekako da kažem a glupo mi da kažem ikome koga poznajem. Ona takva kakva je, prelepa i predivna ima jedno 15 drugarica koje su još lepše od nje, prezgodne i prelepe, bukvalno, nivo lepote kao holivudske glumice 90tih i 2000tih, ne zna se koja je od koje lepša. Bulvalno da ne poverujete da se 15 takvih žena može naći u jednom uskom krugu ljudi.
Bila sam u društvu tri drugarice. Nas 4, sve smo majke. Sve vreme je jedna kukala kako joj je teško i kako ima puno obaveza. Babe i dede joj čuvaju decu. Onda "oplete" o njima kakvi su oni. Ovakvi, onakvi...U fazonu je treba da ih čuvaju ali da ćute. Ne smeju da ti iznesu nešto oko deteta što nije njoj po volji. Onda se uključe i ostale. Ja ćutim. Nije mi ok da loše pričaš o osobama koje ti čuvaju decu, a svoje majčinstvo uzdižeš na najviši nivo.
Ne trebaju mi ni prijatelji, ni luksuz, ni putovanja, ni partner, ni egzotična hrana, ni muzika, niti hobiji. Treba mi kada dođem s posla da uđem u prazan stan, jedem, spavam, radim, i tako do u nedogled. Sve ostalo vidim kao društveno nametnute obaveze.
Strašno mi je kad vidim da kada neka devojka postane mama, njen instagram se pretvori u bebin instagram. Odjednom je sav fokus na tome, kao da osoba gubi identitet, u opisu samo što ne stoji kilaža deteta da li je primilo vakcine i slično. Koga to interesuje ?? Pritom sam i ja mama i to ne radim.
Moj dečko ima 26 godina i mama ga vodi kod lekara, jer on ne može da upamti šta mu lekar kaže, kako da ja sutra planiram nešto ozbiljnije sa njim i da se oslonim na njega..
Mislim da djeca razvedenih roditelja ne trebaju da budu tužni što su djeca razvedenih roditelja. Moji roditelji su imali užasan brak, otac se jako loše ophodio prema mami, nije je poštovao. Ona je jadna plakala, bila sva izgubljena, nije imala nikoga. Umrla je mlada tiho, u snu. Uvijek mi je to motivacija da ne dam nikome da me ne poštuje i da ne treba da budem sa nekim samo da ne bi bila sama, jer je mnogo gore biti sa pogrešnom osobom, sa nekim ko te ne cijeni i ne smatra čovjekom.