Automatski me odbija kod muškarca kad kaže 'volim te' nakon manje od mesec dana veze. Ne mogu da razumem da me neko voli a još uvek me nije upoznao u potpunosti ...
Što kad u 34. godini prekineš vezu od 8 godina? Kako ne izgubiti nadu da ćeš u ovim godinama naći nekoga tko će ti ponovno pasati, s kim ćeš kliknuti? Em je puno manje slobodnih ljudi, em su, kako se kaže, svi "dobri već zauzeti".
Kako krenuti dalje, dati si vremena da prebolim i istovremeno se oduprijeti panici koja se javlja kad pomislim da ću ostati sama i neću stvoriti svoju obitelj?
Jedna sam od onih osoba koje kupuju polovne stvari. Npr.Radije ću kupiti polovnu kvalitetnu komodu, nego novu od iverice. Takođe ne idem na manikir, smatram da je bacanje novca davati 30€ mjesečno na manikir, radije ću sama nalakirati nokte. Lijepo zarađujemo suprug i ja, imamo lijepu usteđevinu, svake godine idemo na ljetovanje i zimovanje u finim hotelima. Odemo u restoran barem jednom mjesečno. Često kupujem i u Second hand Shop-u. Frižider je uvijek pun, imamo najmoderniju tehniku po kući i skupa kola. Naravno, kupujemo i nove stvari ali vrlo promišljeno. Nevjerovatno mi je kad vidim koliko ljudi bacaju novac na gluposti, a žive kao podstanari, u kreditima i dugovima po skupim buticima. Jedva sastavljaju kraj s krajem, a nose markirani garderobu i idu na kozmetičke zahvate. Na instagramu lux, a uživo sirotinja...
Muž i ja danas na keju on duva one balone od vode i sapunice ja ih jurim, imamo 34 i 35 godina.
Zanemarila sam svoju rođenu bebu brigom o svom lošem odnosu sa mužem. Beba ima 15 meseci i ne zna da baci loptu, neće da maše i nije još uvek progovorila smislene reči (brblja non stop ali ne povezuje mama i tata sa mnom i mužem)…užasna me panika uhvatila da mi dete nije autistično i da ne zaostaje u razvoju. Dete je socijalno, voli ljude i decu ali ja ne mogu da smirim sebe i svoje strahove…
Radim u teretani, plata mala i moram da radim još jedan posao uz to kako bi ostvario sebi kakva takva primanja da mogu da preživim mjesec. Završen fakultet, međutim nema posla za mene trenutno u tim ustanovama. Dolazi mi svakakvi ljudi, ponekad svoj posao doživljavam kao posao psiholog jer ljudi traže da razgovaraju sa nekim i da im se kaže koja lijepu i poneki savjet. Svi imaju svoje probleme, a niko neće da čuje moje. Solidarnost između ljudi u današnje vrijeme je na dosta niskom nivou !!!
Visok sam 164 cm i sad sa 25 godina mi svi govore da nije bitno koliko je čovjek visok i da ne trebam imati komplekse zbog toga i ostale gluposti, a to što su me cijelu osnovnu i srednju školu zvali patuljak, kepec, polutan, hobit i slično je valjda nebitno. Nemam ja komplekse zbog visine, nego zbog ljudi koji su me vrijeđali.
Devojka raskinula sa mnom od kad je postala zadovoljna sobom i puca od samopouzdanja, dok je bila nezadovoljna sobom molila me je da budem tu za nju i evo raskinula nakon skoro 3 godine, izgovor je da više ne može a ustvari izlazi svako veče i nikad nije kod kuće, za šta se ja nerviram da vas pitam i jel trebam da se nerviram?????
Počela sam aktivno da vozim auto u zadnjih godinu dana, a imam dozvolu jako dugo. Inače baš volim da vozim i ne pada mi teško i stresno, ali me u zadnje vreme baš drži taj neki strah da ću da poginem u nekoj saobraćajnoj nesreći, i da će moja devojčica da ostane bez mame. I ne mogu protiv tih misli, često mi to padne na pamet, a volela bih da ne razmišljam o tome.