Kako sam ljubomorna na ljude koji su imali normalnu porodicu kao deca. I tačno mogu da vidim ko je bio u okruženju punom ljubavi, a ko je napravljen jer: vreme je, šta će selo da kaže i ostali idiotski razlozi. Ljudi, ako ne želite decu nemojte da ih imate, šta je tu toliko teško?! Ja nisam birala da se rodim i ceo život se osećam nevoljeno jer su me dok sam bila mala kao loptu šetali od rođaka do rođaka (majka je morala da radi, otac nije znao šta sa ženskim detetom). A kad sam malo porasla, kičmu su mi polomili sa "treba da budeš zahvalna za koru hleba, krov nad glavom i što imaš šta da obučeš". Upropastili su me da i danas vučem traume. Ne znam da uspostavim normalnu vezu ni sa prijateljima, a kamoli da nađem partnera. Imam 32 godine. Na poslu ne znam da funkcionišem, jer ne znam da se zauzmem za sebe. Plašim se da će me svi odbaciti i da ću dobiti otkaz, ako kažem bilo šta. Tako da svi vi "vreme ti je da rađaš" nadam se da ćete u najmanju ruku promeniti svoje ponašanje.
Prvi put u životu sam otvoreno poslodavcu na razgovoru za posao rekao da mi je ponuđena plaća preniska. Sad mi je jasno zašto u firmi od 6 članova svi imaju 55+ godina. Vjerojatno ljudi tu rade cijeli život, al ja u dvadesetim ne mogu i ne želim radit za taj sitan novac. Nisam materijalist, zaista ne tražim puno, al da radim za par eura više od minimalca, a ne moram...
Što više izbacujem ljude iz svog života, to se ja bolje osjećam! Nevjerojatno koliko sam im dopustila da mi ugroze dan!
Radim kao serviser medicinskih aparata i na dječijoj hirurgiji sam vidio šta znači borba za život. Djevojčica iz doma za nezbrinutu djecu se bori sama sa neizlječivom bolesti, bez podrške ikoga, a kaže da želi da živi i da bude sretna. Čitav odjel je plakao.
Kad god vidim bivšeg na televiziji, sjetim se njegove mini hrenovke.
Nešto najodvratnije mi je kad žena kaže: "Boli me k***c."
Koliko mi se gade ovi muškarci i žene koji spavaju sa svakim i takmiče se da budu sa što više njih. Osoba može da bude dobar čovek, drug i sve, ali ja ne mogu da budem dobra sa takvima, odvratni su mi zbog toga. Uvek su mi na pameti kojekakve boleštine, hiv i ostalo. Ja barem otvoreno kažem, ništa ne uvijam, kažem sve na lep način, bez da ikoga povredim sa grubim rečima. Takva sam, kakva sam. Ako znam da neko to radi, nema šta da traži u mom društvu.
Jako je teško biti dobra mama i roditelj sa pogrešnim mužem.
Nije mi jasno zašto je ovako rasprostranjena kultura kombinacija i sexa. Nije da gledam na to kao nešto loše ako to obe osobe žele i svesno ulaže u to, ali skoro svi to žele. Imam 21 godinu i nevina sam baš iz ovog razloga što svi žele samo sex. Ne nisam onaj tip osobe koji traži onog pravog ili čeka brak, ali neću sa bilo kim i pod bilo kojim uslovima. Za sex mi treba veza, da se lepo upoznamo, da se osećam sigurno. Za sada to nisam našla jer svi predlažu samo kombinacije, odem na dejt oće kombinaciju. Smučilo mi se koliko je to postalo normalno. I ne nisam neka koja se oblači ne znam ni ja kako, oblačim se normalno, ne nosim previše kratko, usko, prevelik dekolte, šminkam se sasvim umereno i pristojno. Znači nisam upoznala nijednog muškarca još koji želi vezu i ozbiljnost, a bila sam na dejtu i sa momcima približnih godina meni i sa starijim. Mnogo je teško danas naći partnera da ostvarite nešto u životu ako kliknete.