Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci. Moj pradjed od šestorica sinova sve do mene nije imao ženskog potomka. I onda opet godinama ništa, tek je jedan bratić dobio kćer kad sam ja imala 26. Tako da sam ja odrasla kao mezimica stričevima, bratićima i drugim rođacima jer sam bila jedino žensko. Nedavno sam se zaručila i tako ih je smiješno i simpatično vidjeti jer su svi jako uživljeni u pripreme za svatove, raspituju se oko djeveruša, haljina, kolača, ružmarina. Strašno su uzbuđeni jer im je prvi put da su mladenkina strana. Neki dan dolazim kod svojih, a ono tata i 2 strica raspravljaju o tome u kojoj će boji kupiti odijela.
Godinama radimo na tome da postanemo roditelji. Sve analize super ali neće pa neće. Svi oko nas forsiraju priču o tome a meni svaki put kao da me neko u srce ubode nožem. Ne želim da iznosim detalje iz našeg privatnog života i smatram da je to intimno pitanje. Sada ulazimo u proces vto. Držite nam fige.
Biće to najvoljenije biće ako Bog da ❤️
Skoro svaki dan godinama čitam ovaj sajt, toliko puta mi je pomogao u nekim situacijama i čudno je kako najviše životnih saveta imam od anonimnih osoba koje verovatno niti poznajem niti ću ikad upoznati.
Fakultetski obrazovana, imam posao, znam kuhati, raditi kućanske poslove, ne izlazim po diskotekama, ne pijem, ne pušim, pristojno se oblačim i opet privlačim muškarce koji bi samo fizičku vezu. Koji god mi se momak svidio, nakon nekog vremena se isto ispostavi, ili je čak krio da je oženjen. S tim da sam u kasnim dvadesetim, nisam nikad imala momka, ali ni s njima nikad ništa bilo. Samo mi nije jasno kako mi prilaze i javljaju se 'isti' tip muškaraca.
Suprug i ja smo podstanari već nekoliko godina. Početkom godine nam je gazdarica podignula stanarinu duplo zbog "inflacije". Plaćamo stanarinu u iznosu kredita koji nam treba da kupimo svoj stan iste kvadrature a banka ne odobrava. Kako je moguće da plaćamo stanarinu godinama a ne možemo plaćati isti tu ratu kredita?! Jadna si državo Hrvatska.
Na poslu imam koleginicu.. Ona je tako slatka, tako umiljata i nežna, a pri tom tako smotana.. 🤣 Imam ženu koju volim.. Koleginica me ne privlači u tom erotskom smislu, ali uhvatim sebe da je gledam sa osmehom i razmišljam kako ima lepe oči, nos, usne.. Ne znam kako ali na neki čudan način je volim. Želim da je zaštitim, želim da je čuvam. Ljubomoran sam na svako muško sa kojim razgovara, na svakog kolegu, svakog klijenta. Kad sam kod kuće uopšte i ne pomislim na nju. Ne znam šta je ovo, ali simpatično je. ☺️
Kao neko ko nema društvene mreže, tako mi bude naporno provoditi vrijeme sa nekim ko ih ima i često koristi. Pokušao sam da ignorišem, ali smorim se. Ja sam te mreže zamijenio knjigama, ali mi nikada ne bi palo na pamet da na kafi izvadim knjigu i od jednom počnem čitati ignorišući osobu sa kojom sam. E upravo to neki rade.
Nikad više se neću javiti curama koje imaju objavljene samo slike lica. Odemo na spoj, a dođe slonica. Lijepa u licu, ali duplo teža od mene. Nisu mi privlačne takve žene.
U srednjim sam 30-tim godinama. Okej/prosječan izgled. Kliše. Standardna priča. Završen fax, imam posao i vlastitu nekretninu. E problem je što nisam oženjen. Ne toliko meni koliko ljudima oko mene. Pritisak nenormalan od strane rodbine. Samo se o tome priča. U posljednje vrijeme uključio se i moj najbolji prijatelj. Družimo se preko 25 godina. Njegova žena valjda ima neku svoju prijateljicu za mene. Ta prijateljica me je dodala na društvenim mrežama. Odgovorio sam na zahtjev, mada sam unaprijed znao da nisam trebao. I sad mi je prijatelj pokazao poruke gdje njegova žena njega pita da šta ja glumim i što joj se ne javim (toj njenoj prijateljici) itd. Da stvar bude gora uključila se i kćerka od prijatelja kojoj je 10 godina. Na kraju sam zaprijetio prijatelju krajem poznanstva ako ovo dođe do moje sestre. Taj pritisak ipak ne bih mogao podnijeti. Ugl. show živi. Nije da ne bih volio da nekoga upoznam, ali ne želim da se od mene pravi slučaj.
Vaspitačica sam u vrtiću i u grupi imam nežnu, plavu devojčicu. Juče je donela pravu damsku torbicu da bude kao velika. Odmah sam pohvalila da je lepa, a onda je ona insistirala da mi pokaže šta ima unutra. Kugla smeđeg plastelina od svih pomešanih boja, plastični pištolj, plastični mobilni, poklopci od flaša koju je našla napolju(??), prava živa žaba i sjaj za usta 😄 Umrla sam od smeha na "damski" sadržaj koji mi je ponosno prezentovala. Deca me uvek iznenade i nasmeju. PS. Pustile smo zajedno žabicu.