Po mom mišljenju nije mi okej da psi budu u radnjama i kafićima, restoranima. Ipak su to psi kojima može uvek spasti dlaka, a koliko god da ih kupate ipak vam leže na podu u kući, leže nekad na betonu napolju dok šetate... Koliko god da vodite računa oni se uprljaju jer je to prosto životinja. Imam 2 psa i nikada ih ne vodim u kafić ili radnju jer njihova dlaka može upasti u hranu što naravno nije higijenski. Pse šetam u parku, na ulici i mislim da su to predviđena mesta za šetnju pasa. Inače vodim jako računa o svojim psima i o njihovoj celokupnoj higijeni, ali prosto ne želim nekome da priuštim nelagodu iako meni lično njihove dlake ne smetaju.
Moj otac je najviše uradio za mene u životu, ali sam mu bio najmanje zahvalan. Nisam nikada bio bezobrazan, nisam ga vređao, ali jesam bio nezahvalan, nažalost. Nisam cenio njegovu muku i borbu za mene. Ustvari jesam, ali nikada koliko je zaslužio. To sam shvatio tek sada, kada je on ostario, trudim se da mu se odužim koliko mogu, ali mu nikada neću moći vratiti, za sve što je on za mene uradio.
Imam 29 godina nikada nisam bila u pravoj i normalnoj vezi i odavno sam svesna da će tako i ostati...ali iskreno nekad mi bude krivo kad shvatim da me nijedan normalan momak nije primetio, nijedan normalan momak nikada nije bio zainteresovan za mene..Drugarica me je upoznala sa drugom njenog muža, ja sam se zainteresovala dok on logično nije...posle nekoliko meseci me je prošla i želja za njim.. Sada drugi slučaj...jako mi se svideo jedan dečko koji radi u bolnici gde sam ja na terapiji i logično da na mene ne bi obratio pažnju..za mene se jedino zainteresuju zauzeti muškarci ili oni kojima je samo seks na pameti.. Naravno da me takvi ne zanimaju..ne moram ja nikada ni biti u vezi, ne bi mi to bilo strano..ali volela bih da bar jednom osetim kako je to kad se neko iskreno zainteresuje za mene..
Sad u odraslim godinama, kako vreme prolazi to mi je zabavnije otići na kafu, u kupovinu, na festival, da prošetam sa kevom, nego sa društvom. A kad sam bila klinka izbegavala sam je kao đavola jer sam bila klasična istripovana tinejdžerka.
Muž ume da bude jako prgav kada se naljuti. Imam osećaj ako bi došlo do razvoda da bi me satrao sa zemljom i fizički i psihički i novčano. Kod njega su sve naše pare-skoro sva uštedjevina koju imamo, stan je na njegovom imenu... Ja sam nasledila roditeljsku kuću i rekla mu jednom u priči da tu kuću vidim kao neku vrstu zaštitne mreže jer je to jedino mesto gde bih ako bi se ikada razveli imala da odem jer imam bojazan da ako bi došlo do razvoda on kako ume da se naljuti da bi bilo poprilično gadno za mene i da se ne osećam sigurno. On priča kako to nije tačno i da je sve što imamo zajedničko, ali znam da može itekako da napravi da nemam ništa i da mi oduzme sve nakon 20+ godina zajedničkog života i braka. Sad skroz odbija da uložimo u tu kuću, sa omalovazavanjem priča o njoj, neće da nam to bude vikend kuća i došlo je do toga moram da je prodajem kako bih mu dokazala da mu verujem...
Njegove bivše se natječu o kojoj više misli ali nijednoj osim mene nije pokazao sakrivenu posteljinu na kojoj je jedna od njih izgubila nevinost i ponudio njihov sakriveni donji veš da nose jer mu je žao baciti!
Moj brat se skoro razveo i nema kontakta sa decom jer im njihova majka ne dozvoljava. Oni su živeli u kući pored nas, a ja sa mamom i tatom. Njegova bivša žena nikada nije čuvala njihovu decu. Ona je samo skitala, išla svugde, dok smo mama i ja čuvale decu dok je brat na poslu. Kad bi brat došao sa posla on ih je čuvao, spremao po kući, pravio ručak. Pričali su svi po gradu kako ga vara, ali on jedini izgleda nije znao. Ona je jedan dan samo došla rekla da ima drugog i da hoće razvod, pokupila decu i otišla kod tog drugog. Ona je dobila starateljstvo jer je majka, brat redovno uplaćuje alimentaciju čak i više nego što treba i hoće da vidi decu, ali mu ona ne da i deca ne žele jer im je svašta slagala, da je on njih isterao iz kuće, da je lažov... Žao mi ga je, pati, ali eto ima i takvih razvoda, nije samo muškarac uvek i jedino kriv. I što je najgore deca pričaju kako im je očuh super, ljube ga grle, a oca neće da vide. Nadam se da će otvoriti oči kada porastu.
Sa dečkom sam bila skoro godinu dana, sve je bilo ok, lepa veza. Jedino na početku sam imala problem jer je pratio neke devojke na instagramu koje se polugole slikaju, rekla sam mu da mi to smeta i on je bez pogovora njih obrisao. Mislila sam da drugih problema nismo imali. Onda sam saznala da koristi tinder, da se dopisuje sa dosta njih. Nisam videla da se video sa nekom jer dovoljno mi je bilo to što sam videla da ima tu aplikaciju i da se dopisuje, bilo bi mi jako loše da sam videla da su se viđali. On kaže da me nije prevario da se samo dopisivao u šta ja nekako ne verujem i ostavila sam ga. Meni je i dopisivanje prevara i dovoljan razlog da ostavim nekog. Ne znam šta mu nije valjalo sa mnom. Ne znam što se ljudi danas poigravaju sa drugim ljudima. Volela sam ga i bila iskrena prema njemu i mislim da takva treba da bude svaka veza. Ako je hteo druge devojke mogao je jednostavno da raskine i bude sa kim i koliko god hoće. Za mene je veza nešto ozbiljno, nešto što potencijalno vodi ka braku, porodici.
Razmišljam da počnem da lažem ljude da sam neplodna jer ne mogu više da podnesem šikaniranje jer ne želim decu.
On je toliko izveštačen da ja više ne mogu to da podnesem. U koga sam ja to zaljubljena sve ove god? On ima 160 lica i sa svakom osobom je predobar. Neverovatna mi ta njegova sposobnost da se prilagodi svakome, da se dodvori i nasmeje i kad nije srećan. Ja ne znam više ko je pravi on. Budi to što jesi, budi onakav kako se osećaš. Više će te ceniti ljudi.