Kirija, kredit, računi, čekovi za hranu svaki mesec. Plata prosek. Sanjam da imam para da sredim zube, ne za putovanja, ne za provode, ne za gluposti, samo da mogu da se nasmejem.
Koleginici koju ne podnosim sam nožem malo isekla jaknu.
Otac je nakon nepunih 4 mjeseci od mamine izgubljene bitke sa rakom našao djevojku mlađu od mene (25). Osjećam se posve sama u ovoj neizmjernoj boli koja ne prolazi.
Kako me nervira u busu kada neko nešto gleda na telefonu a zvuk im pojačan do kraja! Imaju li ljudi osećaj da nisu sami i kako nemaju gram opšte kulture, meni nije jasno.
Nikada neću zaboraviti, niti razumeti reči moje mame, dok me je skidala polugolog sa jedne devojke, jer nas je nahvatala na gomili u mojoj sobi. Od tolikog posla, nismo je čuli kada je ušla u stan, niti smo je čuli kada je otvorila vrata moje sobe i zatekla nas in sweden action 😄😄😄 Drala se, mislim da nas je čuo policajac na ćošci, koji je regulisao saobraćaj. Dobro da nije došao da vidi šta se dešava u stanu, od tolike dreke.
Moja žena ne zna dobro da izgovori slovo R. Kad je rodila devojčicu, ubedio sam je da se zove Aurora samo da je čujem kako slatko kaže 2 puta R za samo par sekundi i to najdražem biću koje imamo nas dvoje...usput, ime mi se baš sviđa a zbog izgovora još više...volim ih obe najviše na Svetu.
Ne kontam ljude koji moraju da pametuju glupim komentarima, kaže mi drugarica to nije odmor ako se ne otputuje i ne pliva. Ja uzela godišnji da ne radim ništa, da sedim na terasi u stanu i čitam magazine. Da spavam kad mi se spava, da gledam filmove. Baš mi došlo kao reset sistema da gledam u oblake i slušam vrapce. Da sredim račune, misli i planove. Godinama nisam imala ovako vreme za ništa. Sin mi se oženio i otišao da živi sa devojkom, muž našao ljubavnicu duplo mlađu hoće razvod, ode i on a stan treba da prodamo i podelimo. Ne osećam ništa ni tugu ni bes, baš ništa, žedna mira i tišine kao davljenik. Tek mi je 45, ceo život drugima ugađala a sad je red na mene da ugodim sebi.
Volim kad cura plače poslije svađe. Tad znam da sam pobijedio.
Teško me je ubediti da debeli ljudi (posebno devojke) nisu iskompleksirane. Znam da nisam neka svetska lepotica ali genetski imam vitku figuru i solidno telo. Koleginica sa kojom radim je zdepasta i od mene je teža tačno duplo. Ljudi moji, ta količina kompleksa, sitnih spletki i pokušaja na sve načine da ispadne "bolja", uvek pred drugima, to je strašno.