Nema boljeg osećaja od toga kad se gledaš sa nekim i sve vam je jasno. Jednostavno se razumete. Bolje od seksa.
Izvadili su mi matericu zbog postporođane komlikacije. Prošlo je 3 godine. Ljudi kojima sam o tome pričala, ponekad me pitaju da li ću rađati još dece. Stvarno ne znam da li su oni zaboravili na to što se desilo ili žele da me na taj način povrede jer mi je to bolna tema. Ili su jednostavno postavili to pitanje brzopleto, ne razmišljajući šta se desilo ranije.
Dojadilo mi je da slušam ljude kojima je upala kašika u med o tome kako se nisam dovoljno trudio.
Drugu priču bi vrteli da ste iskusili 5% onoga kroz šta sam ja prošao.
Osudili su me u društvu jer sam rekla da ne bih bila nikad sa muškarcem koji ima dete i prethodni brak. Naravno da imam dete i ja bih tražila nekog sa detetom, ali u ovom slučaju gde sam single ne želim to. Želim sa svojim muškarcem sve to prvi put oboje da proživimo. Njemu 2 put ne bi bio tako poseban, a meni je bitno da nam je oboma to vrlo posebno. Niti iskreno želim da imam veze sa nečijim detetom jer realno pomagala bih u odgoju, vezala se za dete, a mi bi svakog časa mogli da se rastanemo i ja ne bih viđala dete za koje sam se vezala jer mi realno nije niko i ništa. Neki to zovu surovošću, ja zovem realnošću i pravom na sopstveni izbor.
Za mene je pravi muškarac onaj koji otvoreno kaže šta hoće od devojke, pokaže osećanja, ako ih ima, kaže jasno i glasno šta očekuje u odnosu. Bilo kakve igrice me ne zanimaju!
Sestra od tetke pravila svadbu i skinula je naočare za vid tog dana koje inače nosi, znala sam gde se nalaze uzela ih i bacila u kantu. Nikad nisu provalili da sam ih ja uzela, morala je nove da kupi.
Trudna sam 8 mesec i juče sam išla u kupovinu odeće za bebu i druge opreme i iskreno se začudila. Većina boja koje su tamo su bele i bež, više ništa skoro nema boje i tako roditelji oblače decu. Igračke bele ili bež, a one baš treba da budu pune kontrasta za bebe. Pre su deca nosila boje, majice sa crtanim likovima i to smo voleli, sada kao da toga ima sve manje. I viđam po gradu takvu decu obučenu u sivo crno i bež. To je izgleda postalo trend da bude sve bez boje, i kuće nameštaj, ali i dečija garderoba. To mi je baš nekako bezdušno i jednolično.
Planiram da idem preko. Moja devojka bi za to vreme živela kod mojih roditelja i čekala me. Međutim ona je to odbila. Pitam se šta dalje.
Sa mužem sam od svoje 18.godine, uvijek smo bili jedno drugom najveća podrška i ljubav, ali sad, nakon što sam rodila 3.dijete, kao da se prepao odgovornosti, nikada nije tu, trči više za druge ljude, nego za svoju kuću, sama sam sa djecom po cijeli dan, nekada budem premorena, nekada nervozna, više se svađamo nego što normalno pričamo. Svima će prije izaći u susret nego meni i svi su u pravu. Osjećam se loše pored njega već godinu dana i odlučila sam da se razvedem, samo čekam pravi trenutak da razgovaramo i da pokušam djeci objasniti na najbezbolniji način.
Predajem engleski u osnovnoj školi od prvog do četvrtog razreda i najlepši osećaj mi je kada me učenik/ca iznenada zagrli, obično na kraju časa ili u prolazu. Relativno sam mlada. To mi uvek popravi dan i izmami osmeh. Simpatično mi je i kada mi tako rendom prepričavaju neke svoje doživljaje, skroz nevezano za čas. Da mi je neko dao da biram, ništa drugo ne bih ni odabrala. Volim svoj posao! 💖