Samo želim da nađem dečka da delim s nekim život. Muka mi je više od ove usamljenosti.
Upamtite, radne kolege su vam kolege, a ne prijatelji. Na kraju je uvijek bolje držati to sve na distanci...
Totalni sam propalitet a ne uzbuđujem se oko toga što je najgore, volim svoj život!
Šef je počeo da se sprda sa mnom. Nabacuje mi neke kolege. Ne znam odakle mu pravo da se meša u moj privatni život. Mene njegov život ne interesuje. Izašla sam iz duge veze i zaista ne želim ništa vezano za to. Zašto ljudi ne gledaju svoja posla?!
Psiholog sam po struci, žensko i ovo “psihološkinja” mi ide na živce. Od detinjstva sam maštala da postanem psiholog a kad mi se neko obrati ovako novoizmijeno kao da mi je neko lupio šamar.
Ne znam šta se dešava posljednjih dana. Obučem mini suknju i šetam sa drugaricom, neko radnom dijete na ulici mi prilazi i zavlači ruku ispod suknje mi. Malog sam u šoku ošamarila. Na nekoj predstavi dođem u kožnom šortsu s mrežastim čarapama, sjednem i prekrstim noge kad dokazi dijete iz reda ispred mene da se okreće i da me dira po koljenima... Morala sam ga prijavi ženi koja je bila s njim. I vrhunac svega- idem s drugaricom i porolazimo pored ljudi koji su bili na nekom vjerskom skupu (bila sam u farmericama i u majici), dječak mali dolazi i udara me s leđa po dupetu. Aman đeco što ste se navrzli na mene... Imam 25 godina i nijesam pedofil, sikter bre!
Najavila se tetka iz Australije, dolazi na mesec dana. Ne radujem se uopšte, frustrira me. To znači da će kroz kuću defilovati sva šira i uža familija i da će se danima pričati o tome koliko su oni uspeli, šta su sve stekli i kako je ovde sve jadno kao kad su oni otišli pre 30 godina.
Kao muškarac moram vama ženama reći jednu stvar. Postavite sebi potanje: "da sam muško, da li bih dejtovala sadašnju sebe". Ako je odgovor DA, imate pravo na bilo kakve kriterijume.