Još u srednjoj školi sam imala najboljeg prijatelja. Jako sam ga cijenila i volila, puno smo se družili u grupi prijatelja, a bili smo baš bliski i nekako iskreni jedno prema drugom. U jednom trenu društvo se raspalo i ostali smo samo nas dvoje...kako to već biva, prijateljstvo je postalo veza. No, životne okolnosti su nas razdvojile i iako je on htjeo vezu na daljinu, a ja nisam htjela jer nisam vjerovala da zna biti vjeran. Naime, predobro sam ga poznavala činilo mi se da nismo spremni jer smo premladi. Tada je prestala komunikacija zbog mene. Nedostaje zadnjih 30 godina! U mislima sam često ponovo proživljavala razgovore i trenutke s njim i sjetila ga se kao divne osobe. Falio mi je kao prijatelj i kao osoba. Razvedena sam, imam dva sina, njihov je otac se pokazao kao loš čovjek. Odgajala sam ih po uzoru na prijatelja koji je stabilan, pouzdan prijatelj, veseo, snažan...pravi muškarac kojeg je teško naći...Srela sam ga nakon 30g i jedva mi se javio. Povrijedilo me jako :(
Danas mi je istekao Ugovor na poslu, pripremili su mi nov, ali malo pre potpisivanja je sišla šefica i saopštila nam kako od sutra svi imamo obavezu da joj popunjavamo izveštaj šta smo radili 7,5 sati na poslu i to za svaki minut rada...
Rekla sam da meni ovo ne treba, pokupila se i otišla, otkazni rok nemam jer mi je danas istekao Ugovor, a novi neću da potpišem...
Kakav osećaj neopisiv...
P.S. A pre neki dan su nam saopštili da svaki izlazak iz kancelarije, moramo da čekiramo, odlazak na doručak, cigaru u toalet... I danas ovo...
Iživljavanje na max jedne ozbiljne kompanije iz Beograda...
Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj život, ali imam pravo da dam svoj komentar makar ovde, s obzirom da sam se zgrozila. To iz više razloga nije dobro i kako mogu to da podržim? Kad me je pitala šta mislim o tome, samo sam rekla da mi je drago, nisam htela da je plašim, a ni da joj pravim neku tenziju i da je sekiram. Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da se suzdrže i paze u ovakvim situacijama. Tačno smo postali kao životinje, nit reda, nit oporavka, samo udri. Užas. Koliko mi je drago zbog nje, toliko me i plaši činjenica da je ovo stvarno prerano.
I eto, došla sam i ja u situaciju da imam samo jednu želju. Da mama ozdravi. Koliko puta sam ovde pročitala isto to i zahvalhivala se Bogu što ja nemam taj problem. Sad svaki dan molim Boga da mama bude dobro...
Bila bih puno sretnija i mršavija i zadovoljnija da imamo odnos češće od jednom mjesečno.
Ljubila sam se sa bivšim. A imam muža i troje djece. Nemam grižnju savjesti jer jedan je život!
Moja majka je uvek nalazila mane mojim momcima i ponižavala me. Omiljena joj je bila "kakav je ružan, ni ja ga ne bih htjela".
Ili glup, nepismen, iskorištava te, neće on tebe, ima drugu itd. Nikad nisam mogla da imam normalnu vezu, zbog takvih roditelja. Otac je tek bio poseban, nazivao me ku*vom i nijedan momak nije smio da dođe kući. Mog muža sa kojim imam 2 djece, sam upoznala kada sam se preselila u inostranstvo zbog posla i moji roditelji ga nikada nisu upoznali. Tako će i ostati.
Hvala mojoj majci što me je kao mladu savjetovala da nikada ne biram razvedenog a pogotovo ne muškarca sa djecom pa bila ta djeca iz vanbračne zajednice ili braka. Tad mi je rekla, ja tebe dobro poznajem i znam da nikada ne bi htjela da nikome budeš na drugom mjestu, već samo prioritet, to bi te slomilo i kajala bi se a bilo bi kasno. Shvatila sam da je u pravu i klonila se takvih i evo me, 10 godina u braku sa muškarcem koji nije imao djece, dok moja drugarica, najljepša u društvu , u rangu M.Belluci i rasnih latina, danas sa 35 izgleda kao da ima 45, čir na želucu, lupus, kredit, istrgane živce a sve zbog tuđe djece, da je bar za svoju podnijela toliku žrtvu. Tuđe djece i nakaradnog muža sa koferom. Djevojčice, djevojke, vrijedite mnogo više nego da budete nečiji rehabilitacioni centar, banka, kuhinja i 13.rupa na sviralu.
Ok mami za rođendan poklon, Novu Godinu, Božić, 8 mart…ali veliko ali !!!!!!! Sinoć smo se posvađali jer je moj momak dao mami 300 evra poklon za Dan Zaljubljenih a meni ukrao poluuvelu ružu i balon u obliku srca iz dekoracije obližnjeg kafića, trošak za mene NULA. Da li samo meni nije normalno da sin poklanja nešto majci za Valentinovo ??? Ma za bilo koji praznik ok, za Vrbicu, Uskrs, Vaskrs…. Šta god !!!