Ne mogu više da slušam priče o godinama, kilogramima, teretani, ko je koga, .. željna sam zdravih priča o muzici, filmovima, knjigama, opštoj kulturi. Nemam nikoga sa kim bi mogla o tako nečemu pričati.Doselila sam se iz velikog grada u mali zbog posla, ali sam se grdno pokajala. Mada, moji govore da se još strpim jer dobro zaradjujem, ali se glupo osjećam. Plaši me da ću postati ko oni...verglati prazne priče.
Želim dijete, ali on ne želi. 😔 S druge strane, još uvijek studiram 🎓 i u vezi smo na daljinu, što moju želju čini praktički nemogućom. 🌍💔 Osjećam se rastrgano između svojih snova i realnosti u kojoj živimo.
Pozlilo mi je na poslu taj dan je baš bio pakleno vruće sa posla su me odveli u hitnu obavili pregled dok sam primao infuziju tu je bila jedna mlada doktorica. Svo to vreme je sa mnom nešto pričala, dobro smo se upoznali tu po koje pitanje sam i ja njoj postavio al nekako sam se prepuštao razgovoru i nekako samo od sebe se sve nadovezivalo. Pitala me je da'l nekog imam da me obiđe večeras ako mi nešto zatreba pošto su mi strogo prepisali da se što manje krećem, rekao sam da nemam te je ona insistirala da me posle smene odveze kući i pripazi narednih par dana. Bila je kod mene do kasno 11-12 više se ni ne sećam, dolazila je još para dana unazad da me obiđe par puta dnevno, kuvala mi je jela, vidi se da je divno biće. Čuli smo se preko poruka, rekla je da je prehlađena te sam ja nju otišao obići i doneti joj sve što joj treba. Kad sam hteo da je poljubim u obraz za rastanak ona me je poljubila znate već gde, tako je našta veza i počela čudno al slatko, danas nam je 3 godine veze.
Jako mi je drago vidjeti svoju suprugu sretnu i zadovoljnu, kako uživa i kako se smije. Odlična je supruga, još bolja majka. Pokušavam čitav brak da se čuvam da ne donosim stres od posla kući, želim sretnu porodicu. Sretna žena, sretna djeca.
Sa njim je počelo turbulentno i od početka je priča da nismo zajedno, već samo "kolege sa posla" (znam šta ćete reći, "ne sa kolegama", ali tako je).
Bilo je tu svadja i nepričanja, ja sam odlučila da za sezonu idem vani da radim. Do mog polaska smo se nekako pomirili i nastavili da se gledamo. Vidjeli smo se jednom na pola puta (po tri ipo sata vožnje iz oba pravca). Ja ni sad ne osjećam da smo nešto tu ozvaničili i ne znam šta da radim. Malo je ljubomoran i posesivan, što sam priznaje, ali se uglavnom zezamo na taj račun. Meni je ovdje lijepo, družim se i naravno da tu imam momaka. Ne znam da li griješim što sam sa nekima ok. Sjutra idem na planinarenje sa jednim kolegom. Mislila sam da će nas ići više pa sam izrazila želju da idem, međutim, izgleda samo nas dvoje. Nisam ovo planirala i osjećam se krivom. Iako ja zvanično nisam u vezi, a i da jesam, pitam se da li je ok ovo što radim.
Kada sam ostala u drugom stanju moj bivši muž se potpuno promenio. Postao je kao malo dete koje ne ume da pokupi igračke za sobom. Ceo stan je pao na moja leđa iako se nisam osećala baš najbolje. Kada sam jednom prilikom videla da vec 5 dana ne može da pokupi svoju odeću i da je složi na mesto iako sam mu više puta spomenula da pokupi bar svoj nered tada sam pukla i dala mu papire za razvod. Na žalost, saznala sam da ne mogu da iznesem trudnoću pa sam abortirala a on je ubeđen da sam to uradila kako bih ga "kaznila". Žao mi je same sebe jer sam gubila vreme sa njim. Žene pažljivo birajte, a čak i ako pogrešite nikad nije kasno ispraviti grešku i krenuti ispočetka.
Vodoinstalater sam. Lepim ženama i devojkama u kupatilu njuškam gaće i čarape iz košarice za prljav veš.
Ne znam kad će neki ljudi da shvate da godišnji odmor nije nikakav benefit, niti nešto što je dobra volja poslodavaca, već zakonsko pravo svakog zaposlenog. Ne razumem ljude koji se hvale kako nisu bili na odmoru godinama, kako nikad ne uzimaju slobodne dane itd. Ja sve dane, do poslednjeg, iskoristim, i nije mi žao, zašto bi? To je nešto osnovno i najnormalnije. Najjača moja mama što svaki put prokomentariše "ne bih te ja zadržala u firmi, ti svako malo uzimaš slobodne dane", a imam "čitavih" 20 dana godišnjeg, što je zakonski minimum.
Pre 25 godina moj otac i njegova 3 druga su osnovali firmu svaki je imao nešto u šteku 2000-3000 evra kad su to stavili na gomilu bilo je dovoljno da započnu biznis imali su svoju kancelariju u centru grada neke u to vreme računare. Posla je bilo što se kaže preko glave ali nisu hteli da se šire jer su uvek u kancelariji tj u firmi hteli mir i domaćinsku atmosferu što se tiče posla to je bilo krajnje ozbiljno čim nema klijenata bacaju se fore, vicevi, šale. Sva četvorica dobili su sinove par godina je razlika između nas tako da su te nove kolege i proširenje nama podarili oni će još malo u penziju nas su uveli u posao u samu suštinu posla kako bi nastavili da firmu održavamo. Evo 3 godine kako je prošlo atmosfera se nije promenila i samo poslovanje smo unapredili. Ko je rekao da moraš menjati posao non stop svaki dan jedva čekam da odem u frimu jer znam da je svaki dan zabavan sam po sebi.
Sanjao sam da sam je oženio. Bio sam najsrećniji u tom snu! Probudio sam se i setio se kako je četvrta godina kako je nema umrla je od tumora... Jako mi nedostaje moja Katarina.