Moja svekrva je opsjednuta kupovinom second hand robe i to ne samo za sebe već i za nas. Gotovo svake sedmice moja djeca dobiju neku igračku koju je našla u nekoj second hand radnji i iskreno pored toga što mi zatrpava stan stvarima, nisam sigurna ni ko je sve te igračke dirao i gdje su sve bile. Pored toga kupuje neke sintetičke posteljine, peškire, čak i kupaće kostime, donosi nama pa pita zašto ih ne koristimo. Kako da joj kažem a da je ne uvrijedim?
Naučila sam…
Da je bolje biti sam nego s ljudima koji te tapšu po ramenu dok im gledaš u oči, a pljuju te čim se okreneš.
Videla sam kako se neki smeju jedni drugima, a posle dva koraka im se usta pune ogovaranjem.
Videla sam i one što pljuju nekoga do juče, pa ih sutra vidiš zajedno kao da su najbolji na svetu.
I zato danas biram tišinu pre društva, iskrenost pre mase.
Jer život je prekratak da ga trošiš na ljude koji ne znaju ni ko su, a kamoli ko si ti.
Nervira me što ljudi misle da izgledam dosta mlađe nego što jesam, pretpostavljam da će mi to za 20tak godina biti kompliment al sad nije :/
Toliko dobro vidim kroz ljude, toliko jasno vidim gde svaki razgovor vodi, toliko jasno vidim dinamiku svih interakcija u grupi, da mi sve postaje isprazno…
Ne mogu da opišem osećaj kad me otac sačeka na stanici, pa stižemo u našu ulicu i ugledam kuću. Uvek je tu negde i majka. Shvatila sam koliko je to lepo tek kad sam se preselila. Samo nek još dugo ima ko da me čeka.
Ono što mi se posebno sviđa s mojim prijateljem strancem je što kad sam rekao da moram ranije izaći s posla jer imam zakazano u bolnici, nije pitao ni što ni kako. Naravno, da sam rekao drugačijim tonom ili da sam inače govorio o tome, sigurno bi nešto rekao. A spomenuo sam mu jer je zvao da izađemo u ta doba. Sviđa mi se to poštovanje privatnosti, ako sam ne želiš nešto da kažeš o intimnoj stvari, neće te pitati. Moji domaći jarani odmah kažu "šta ti je bolan" ili "šta'š u bolnici jadan ne bio".
Peta godina faksa - zašto ovaj faks, jel mi ovo dosadilo, što ako ne dobijem poso koji želim; napustiti ovu karijeru/budućnost i početi drugu iznova koja me isto zanima.. Veselo mi u mislima!
Bila sam 5.razred, ujutru polazak u školu, a tata stiže iz treće smene i nosi sendvič, ako nije imao pola kile, kaže nije mogao da ga pojede. Rekoh daj ovamo. Sednem za vreme odmora, pojedem lepo sendvič, svi su me zvali Kavurma-Mesara, ali mene je baš bilo briga. Od svih užina, taj sendvič najviše pamtim, jer je bio po mojoj meri. Sad sam napravila isti i poslala sliku tati, da ne brine, ne menjam se 🤣 moj muž misli da imam gliste koliko jedem 🤣
Nisam bežala od toga da ima i moje krivice, vučem i ja neke svoje repove iz prošlosti, ali sam mislila i da je do njega. Da mu je od razvoda prošlo malo, da i dalje nije spreman na vezu i da potpuno veruje nekoj ženi. Evo ga šeta novu devojku, postavlja slike sa njom. Izgleda da je ipak bilo samo do mene.