Zbog devojka koja ne može da se odluči šta želi, u roku od 5 dana sam smršao 6 kilograma. Raspašću se, ali se i dalje nadam da će možda biti nečega.
Ne budite kao ja, ne dajte na sebe.
Optužen sam za mobing jer sam malo zajebavao radnog kolegu koji je inače seljak i umjesto 'a' kaže 'o'. Na pauzi sam mu iz zezancije skinuo kačket. On je skočio i podivljao vičući 'De vroti!' Ja njemu velim 'Kako!? Kako!?' On poče plakati 'De me nemoj zojebovot!' Na kraju sam mu vratio, al' me govedo svejedno prijavilo!
Domaćinstvo, održavanje iznutra i spolja tela, veštine borbe i samoodbrane, psihička ravnoteža i duhovnost, priroda sam ja. Ovih pet predmeta od predškolskog do fakulteta obavezna za sve i momke i devojke! I naravno vojni rok za sve obavezan i devojke i momke bez ublažavnje po polu i bilo kojem od navedenih predloga!
Imam dvoje djece i živim s partnerom, ali nismo vjenčani. Neki dan se napio i ispovraćao posvuda, a prije toga me vrijeđao i rekao da će me otjerati iz kuće.
Ovo mu nije prvi put, a sumnjam i da radi stvari za koje ne znam, ali nemam kuda, a djecu nemam namjeru njemu ostaviti. Kako je teško kad čovjek nema na koga računati u životu, osim na samog sebe.
Kada god se moje društvo okupljalo kod mene, a moja sestra bila tu, ja sam je zvala da bude sa nama. Mala je razlika u godinama i sestra mi je, naravno da ona neće sjediti u kući sama dok se nas 10 vani druži. Sada ja sjedim sama u kući dok se ona vani druži sa svojim društvom, jako ružno se osjećam.
Živim u inostranstvu 2000 km od kuće. Znači gadi mi se ovo doba svadbi, krizmi i sličnih narodnih veselja i ljudi koji te zovu po 100 puta a jel ćeš doći? A kad misliš na godišnji pa pomakni kad je mom sinu krizma. Ma kako da ne bi! Plati mi kartu avionsku pa ti dođem! Kako ljudi nemaju srama da iskramče novce iz tebe jer nikad dosta! Budete vi mojem
Djetetu dolazili hahhah možeš mislit! Ljudi su stoka sebična! Nikad im dosta! I od kud mentalitet da moraš davat pare svima okolo kad dođeš u rodni kraj! Idi pa zaradi! Meni nikad nije palo 100€ sa neba od 18-te se mučim i radim a svi imaju “očekivanja” a ni rođendan mi ne čestitaju! Mrš!
Oduvek sam želeo da upoznam neku curu u srednjoj školi koja je slična meni, pa da zajedno izlazimo, idemo na koncerte, bioskop. To se nikada nije dogodilo i tako me to čini nesretnim i nezadovoljnim u životu da se baš osećam bespomoćno i razočarano.
Od četvorice momaka, trojica su ostavila mene (mirni, neprovocirani raskidi). Iskreno, nisam ih istinski ni volela. Četvrtog, koga sam volela do srži i kao nikad nikoga i koga mislim da ću uvek na neki način voleti, ja sam ostavila.
Ostavio sam je zbog gluposti. Tad mi je to bilo kao normalno a sada kad se prisjetim shvatam kakav sam ustvari ispao kreten. Imam osjećaj da nikad bolju, pristojniju i jednostavniju curu neću naći. O izgledu da i ne pričam. Mislim da mi više nikad ne bi dala priliku jer je preplakala noći i dane poslije raskida. I razumijem je. Zato ljudi dragi čuvajte one koje volite, ne ostavljajte bezveze, ne zavlačite ih, prepoznajte dobre strane kod te osobe jer je danas teško naći neiskvarenu, dobru osobu za vezu/brak.
Хоћу људима бесплатно да направим сајт и апликацију за организовање робе а они мене одлажу и не достављају ми потребне информације већ две седмице, па да ли је то нормално? То што су далеки рођаци мом куму, то мене не може вечно да задржи да слушам њихове глупе изговоре. У Србији ни да помогнеш људима не можеш без да те зајебавају.