Frustriran sam, negativan, nezahavlan na životu koji imam (nije neki, fali mu štošta, ali bilo je i gore kad sam bio mlad i pitanje je šta me tek čeka), smotan, nesiguran i izgubljen. Ne znam kako da promenim svoju sitauciju, umoran od svega, nezadovoljan, bezvoljan. Mrzim svoj posao, a naročito kolektiv, na faksu mi je ostalo nekoliko ispita i nikako da se namolim da ih dam, a ni strukom mi se ne bavi preterano. Propalitet sa 24 godine.
Dugogodišnja pijateljica u koju sam mogla da se zakunem, i od skoro kuma me je jako povredila toliko da sada ne pričamo. Nikad se ranije nismo zamerale i nisam videla ovu stranu nje. Ukratko na njenoj svadbi moje dete (3god) je ušlo u sredinu kola i bacalo joj haljinu, da se razumemo ne visoko, ništa se nije videlo, samo onako u igri. Inače je 90℅ vremena presedelo na stolici jer sam forsirala samo da ne zasmeta. Od tog dana kuma se promenila i kroz poruke se stalno malo malo žalila na nešto i to onako drsko. Moje dete je trebalo da baca latice kada su izlazili iz crkve, a pošto se ona ukipila i nije htela ona mi je nakon pregleda snimka rekla nisi ni vežbala sa njom. Na kraju je rekla da je dete nevaspitano i da smo mi nevaspitani.
Bes. I to se sa nekim deli.. kao i sreća, radost, tako i tuga, bol i bes... Ona se toliko potrudila da ne ostane sa mnom da joj se to na kraju i ostvarilo. Ja sam učinio sve da ostane, a ona sve da ode..
Jednom mi na poslu bilo loše od ručka, naručivali smo iz jednog restorana čiji su vlasnici prijatelji moje kolegice. Ja sam samo rekla da mi nije dobro sjelo, uopće ne optužujući restoran, a kolegica je odmah agresivno stala u njihovu obranu. Ispitivala me šta sam jutros jela u kući, kad sam rekla šta počela je govoriti da mi je sigurno od toga muka, a ja tu hranu jedem svako jutro i sve bude ok. Nisu mi jasni takvi ljudi koji tako nenormalno brane nekog svog, a ja čak nisam ni rekla ništa protiv restorana.
Poronografija je zlo. Stvara nepostojeću realnost da žene vole žestoku dominaciju, da vole biti udarane i lupane sa svih strana. To stvara pogrešan mentalni sklop kod muškarca. Većina žena većinu vremena voli emotivno povezivanje, maženje i tek onda blagu dominaciju, nakon emotivne povezanosti možda i više od toga. Ja sam tek počeo živiti kada sam doveo pornografiju do granice da mi je draže imati sex sa djevojkom i u tome uživati nego svr*iti za par minuta gledajući neku brutalnost.
Prošle godine mi je mama umrla i više ništa nije isto. Čini mi se da sam naglo ostarila, tuga i nedostajanje ne prolaze iako život nastavlja dalje. Ljudi, grlite ih više, zovite ih češće, uživajte u svakom razgovoru, svakom ručku, svakoj kafi sa njom dok je imate....ja jesam i toliko bih volela da mogu makar još samo jednom...
Osudili su me u društvu jer sam rekla da ne bih bila nikad sa muškarcem koji ima dete i prethodni brak. Naravno da imam dete i ja bih tražila nekog sa detetom, ali u ovom slučaju gde sam single ne želim to. Želim sa svojim muškarcem sve to prvi put oboje da proživimo. Njemu 2 put ne bi bio tako poseban, a meni je bitno da nam je oboma to vrlo posebno. Niti iskreno želim da imam veze sa nečijim detetom jer realno pomagala bih u odgoju, vezala se za dete, a mi bi svakog časa mogli da se rastanemo i ja ne bih viđala dete za koje sam se vezala jer mi realno nije niko i ništa. Neki to zovu surovošću, ja zovem realnošću i pravom na sopstveni izbor.
Za mene je pravi muškarac onaj koji otvoreno kaže šta hoće od devojke, pokaže osećanja, ako ih ima, kaže jasno i glasno šta očekuje u odnosu. Bilo kakve igrice me ne zanimaju!
Ja sam jedini u jednoj skupini prijatelja koji ne priča o novcu i nekim uspjesima u životu dok su ostali uglavnom fokusirana na tematiku uspješnosti i finansija. Međutim, ono što je zaista smiješno, jeste da sam ja uspio više od njih. Ne govorim to sa zlobom ili da napakostim nekome. Čak ni prijateljima ne govorim. Jednostavno, oni pričaju, ja radim. Kada oni budu iskorištavani od drugih, oni se povlače a ja ostajem i guram do kraja. Oni idu za većim platama ja idem tamo gdje se osjećam sretnije i prihvaćenije. Meni je cilj da budem zadovoljan a njima je cilj novac. Meni novac sam dođe jer eto imam taj ljudski karakter da zračim zadovoljstvom pa me zbog toga Bog valjda i pomaže.
Nikad neću zaboraviti kad sam kao mala otišla kod tetke i ukrala toalet papir jer mi je imao interesantne šare, a ona me skontala pa mi je dala još par komada.