Lako je prepoznati nezadovoljnu djevojku u vezi ili braku. Gledam komšinicu, lijepa ko lutka, 21 godina, udala se za muškarca od 43, nema osmijeha na licu, kao da je život isisan iz nje. Ja kad sam bila u njenim godinama, blistala sam od sreće kad bih bila zaljubljena, logično bilo je i teških bolnih raskida ali ni tada nisam izgledala "mrtvo" poput nje.
Radim kao dostavljač i najviše od svega mrzim ljude koje puštaju svoga psa kad otvore stan! Skače mi po nogama, grebe torbu, ometa me kad predajem porudžbinu... Da li je moguće da nemaš bukvalno 5 sekundi da zatvoriš svoga psa u sobu dok preuzimaš porudžbinu? ili to namerno rade? Nije mi jasno... ne moraš nabijati svima svoga psa na nos!
On je Rus. Neverovatno lep, visok, drag i dobar. Tretira me kao princezu. Upoznali smo se na poslu. Savršen muškarac. Problem? Naše vere nisu iste. Za nas to nije problem. Za moje roditelje to bi bila potpuna drama. Oni očekuju istu veru, bez obzira na to kako se muškarac ponaša prema meni. Mi spavamo zajedno, volimo se i kada bi moji roditelji to saznali, izbacili bi me iz porodice. Oni misle da sam neiskusna i da ću ostati nevina do braka.
Kaže meni moj dečko "Tvoji neka ti kupe auto, tvoji neka ti obezbede stan, lepo bi bilo", a njegovi imaju tri stana i nijedan nije njegov... Ne znam što od mojih zahteva, ono što njemu njegovi nisu pružili a mogu, jer kome će ako ne njemu? Moji imaju kuću i to je to, odakle i stan da kupe odjednom? Ništa mi tu nije jasno.
Jako se ložim na komšinicu preko puta, mislim da je perverzna kao i ja.
Prošlog vikenda se našli u njezinom gradu (inače oboje smo iz istog grada iz Hrvatske i prije par godina smo se preselili u Njemačku). Vozio se sat i pol do nje, iznenadio je poklonom, našli se i kako se nismo baš dobro poznavali iz Hrvatske taj dan smo se prvi put bolje upoznali. Cura je jedan period bila vezana, zaljubljena i pokazivala mnogo ljubomore. Sve je isto bilo i taj dan kad smo se vidili…Eh onda dolazi do toga da joj tata završava u bolnici, kući ima problema mnogo i mnogo problematičnog brata. Tu ona započinje da mi kratke i hladnije poruke piše…kaže mi nisam neki tip njezin jer joj previše stresa pravim oko toga svega. Moja namjera je samo bila da budem uz nju, da joj pomognem ako kako mogu, ali ona je to izbjegavala, rekla da ju ne zanima više ovo. Razmišljam ovo par dana šta da radim…da li da odem do nje da uživo pričamo? Izjasnite mi se malo šta vi mislite o ovome…isplati li se truditi oko ovoga?
Svaki put kada prođe pored mene namigne mi, to traje već 3 godine, ja još skupljam hrabrosti da namignem i ja njemu, a volim ga :)
Upoznali smo na poslu, prvi put kad sam ga videla imala sam osećaj kao da ga znam milion godina. Savršeno funkcionišemo u vezi posla. Ja sam se tooooliko zaljubila u njega da pucam po svim šavovima. Mislim da i on malkice ima neke emocije ali je u vezi sa ćerkom vlasnika firme. Tako da ništa od svega toga. Raspašću se, nek crknem.
Ograničenost nekih ljudi mi je naprosto zapanjujuća. Gasiš bojler od 8 litara da bi uštedio novce. Jel shvaćaš koliko troši taj jebeni bojler? Sa tom štednjom ne ostvaruješ niti 20 centi mjesečno, niti 2 jebena eura godišnje. Samo hrpu potrošenih živaca... Kakvih idiota ima na ovoj planeti stvarno da ti mozak stane...