Mnogo me boli što sam svima poslednja opcija. Toliko se trudim da svima budem zanimljiva, da pomognem uvijek, nisam željna pažnje, ali jesam ljubavi. Kolko god ja bila dobra, meni se to uvijek loše vrati. Društvo me napušta bez jednog jedinog razloga…
Navikla sam da imam veliko društvo, da izlazim, da živim život, ali nakon zabodenih 200 noževa u leđa od strane svakoga, povukla sam se u sebe.
Od djevojke koja je konstantno bila nasmijana došla sam do toga da pijem anti-depresive u svojoj 20-oj godini života. :) Život me nije naučio ničemu lijepom, samo patnjom koju ne mogu da prebrodim sama...
U zgradama kao da majmuni žive. Ne, dečja igra nije vrištanje i ne, niko nije najgori komšija što mu smetaju deca koja vrište. Svi vi koji to pravdate, idite u inostranstvo i vidite da li deca tako vrište kao kod nas. Kod nas nema nikakvog reda, ničega i još to pravdate, a posle se čudite i kao nije vam jasno što su deca bezobrazna, što nam se država raspada itd. Onda i ove komšije koji se dovikuju s decom sa balkona... Nismo u džungli, naučite se kulturi i lepom ponašanju. Kad ćete u Švajcarskoj videti da se neko dovikuje, da deca vrište itd.?!
Ako se ona oblači sexi da bi izašla bez tebe, ona se sređuje za nekog drugog.
Ovo nije nesigurnost, ovo je evelucijsko signaliziranje.
Žene se ne doteruju zbog sebe, biološki uložen trud je prevelik da bi se sređivale samo za sebe.
Vizuelno naglašanje je ravno poziv na interakciju.
Ne reklamiraš robu koju ne nameravaš prodati, ona podsvetno lovi dopaminski udar.
Udar koji dolazi iz gladnih pogleda muškaraca.
Možda će reći da je to samo za cure, ali njena fizioligija deteltira singal.
Aktivno potvdjuje svoju tržišnu vrednost na sexualnom tržištu.
U suštini ona proverava potencijalne zamene dok ti plaćaš račune. 🤣🤭
Smartphone je i najbolja i najgora stvar koja se meni desila.
Kada sam pre 2 god. raskinula sa sadašnjim mužem, niko nije imao pojma da je razlog tome što sam u razmaku od par meseci imala 2 spontana i da je to toliko uticalo psihički na mene, jer je on jako želeo dete, a ja sam se osećala kao ubica da sam u celom tom svom bunilu kao izlaz videla raskid. Kolege na poslu su širili svakakve laži o meni od toga da sam ga prevarila do toga da sam u šemi sa oženjenim kolegom, iako nisu imali povoda za to, a ja sam bila prezauzeta da pomognem sebi da bih se bavila tračevima. Mi smo se pomirili, otkrila sam uzrok svojih spontanih, ostala trudna i rodila dete. Uskoro treba da se vratim sa porodiljskog, a toliku gorčinu osećam prema svima na poslu jer sam u međuvremenu čula da me pojedinci i dalje ogovaraju, da ne znam da li ću biti u stanju da više kuliram njihove tračeve bez da postanem jako drska pa da idem čak i dotle da krenem svima da pravim razne smicalice da bih se odbranila jer znam kakve hijene mogu da budu. Trenutno nemam mogućnost promene posla.
Moji roditelji ne razumeju zašto ne volim da im se javljam svakog dana, već mi je dovoljno samo jednom nedeljno. Obezbedili su mi sve što mi je trebalo i podržali su me, mada sam živeo u studentskom domu i trošio minimalno. Od kad sam završio fakultet i zaposlio se, nisam im tražio ni dinar, imam i više nego dovoljno i pomažem njima kad zatreba. Problem je što nisu ostvarili odnos sa mnom dok sam odrastao i bio u tinejdžerskim godinama, nikada nismo pričali o devojkama, kako bih trebao da se ponašam i šta da radim. Poslali su me na fakultet totalno nespremnog, nisam znao kako da se ponašam. Srećom, naleteo sam na sjajne cimere u domu koji su mi pomogli da se socijalizujem i uklopim, završim fakultet, nađem posao, a kasnije i devojku, koja mi je sad žena. Ali jednostavno nemam sa roditeljima taj prisan odnos, više mi to dođe kao neka obaveza. Ako ništa drugo, znam kako treba da se ponašam prema svojoj deci da se i njima ne desi isto.
Da li bi mogli da budete u vezi sa dečkom kog volite i koji voli vas ako vas je njegovo društvo povredilo u prošlosti?