Nisam pustio oca na svoj 18-ti rođendan, iako je došao iz Njemačke. Ostavio je mamu, sestru i mene u toku rata, pobjegao i oženio se Njemicom i sa njom dobio djecu. To je sve što smo znali. Nikad nije došao, poslao nešto, pomogao nam kad nismo imali hljeba da jedemo. Znali smo ga samo preko slike. Ljudi me osuđuju zbog toga, ali nije me briga kao što ni njega nije brinuo naš bol. Sve što sam mu rekao na njegovo: ''Srećan rođendan, sine'' bilo je: ''Gdje si bio kad nismo imali šta da jedemo, da obučemo, kad je sestra imala tuberkulozu, kad sam ja slomio nogu, kad sam prvi put prohodao slušajući granate, kad se sestra davila, kad sam imao problema sa depresijom i vidom, vrati se u svoju Njemačku i ne dolazi više nikad.'' Još je poveo moju polubraću da dođu. Protiv njih nemam ništa, ali taj čovjek nikada nije bio tu, sada kada sam odrastao čovjek i mogu da se brinem o porodici, zakasnio je. Ne postoji više.
Ostavi svoj komentar
#157
Nekad u autobusu uporedjujem velicinu glave sa drugim ljudima!o.0
odobravam 760 • osudujem 1526 • komentari 30
Detaljnije
Ispovest dana
Kada sam bila u srednjoj, a i danas dok studiram, imala sam drugarice koje sam uvijek nagovarala da nose usko, kratko, provokativno, da spavaju sa momcima, da prilaze prve, da piju, objavljuju svoje f...
odobravam 47 • osuđujem 601 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kada me suprug ostavio samu sa 2 male djece njegova majka je došla kod mene, plakala i tražila da joj oprostim. Rekla sam joj da nije ona kriva, a ona je uporno govorila da je sigurno ona kriva i da n...
odobravam 4513 • osuđujem 42 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7743 • osuđujem 71 • komentari 0
Detaljnije
