Treniram već 10 godina košarku. Ljudi oko mene i moje kolege kažu da jako dobro igram i da imam talenta, ali trener mi uopšte ne daje šansu. "Igram" za prvi tim, odnosno samo sjedim na klupi, uopšte ne ulazim u igru,a i ako uđem to je na minut ili dva, ne više. Osjećam se užasno, jer šta je sa svim mojim trudom i 10 godina uloženih u treninge? Često se poslije utakmice vartim kući plačući. Teško mi je i niko me ne razumije. Osjećam se užasno i beskorisno i najteže mi je jer se jako trudim i bez obzira na sve mislim da će biti bolje i nadam se, ali ništa od toga, bar za sad.
Ostavi svoj komentar
#240
mrzim svog decka i udacu se za njega zbog para..hahaha
odobravam 1645 • osudujem 9046 • komentari 129
Detaljnije
Ispovest dana
Otišla sam sa kolegom na službeni put u drugu državu. Došli tamo, grmi, pljušti. Ja mu oko 21h pokucam na vrata u sexy spavaćici, na foru grmi, plašim se, mogu li kod njega da prespavam u sobi, on me ...
odobravam 14 • osuđujem 547 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 2538 • osuđujem 16 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3793 • komentari 0
Detaljnije
