Daj svoje mišljenje.
Izađem sa devojkom na prvi sastanak, smuvamo se mi, sve okej... sedimo u parku na klupici ispod nekog drveta i tako tu lupetamo, svašta pričamo... I u jednom trenutku ja zabacim glavu unazad, kao da udahnem svežeg vazduha i to na usta, u tom trenutku neka ptica mi se pose*e i po sred usta mi padne vnogo, sva sreća nije videla. Ja ne znam šta ću, zgutam taj bućkuriš, skoro peglu nisam bacio, sav pozeleneo. I kao krene ona da me poljubi, ja reko nemoj sad, i riba ode, naljuti se, a ja samo hteo da je spasem smrada i sebe blama.. Eto ti sada, ostao sam bez fine cure.. e živote PTICO lutalico.
