Nedavno sam bila na svadbi brata od strica i cela uža porodica je bila prisutna. Budući da je tu bio fotograf, odlučili smo da napravimo zajedničku fotografiju nas unučadi i uradimo je baki. Neko je konstatovao da nam je ovo prva zajednička fotografija i kako smo svi deca za poželeti. Ali ja imam mlađu sestru, dete je sa posebnim potrebama, težak slucaj paralize, živi ceo svoj život kao biljka... Nismo svi bili na okupu, mrzim kada na nju namerno ili slučajno zaborave. Falila je ona, deo mene, osoba koja me naučila, bez izgovorene i jedne reči, više nego iko ikada. Zaustavila sam suzu po ko zna koji put. I tome me je naučila. Brinite o ljudima sa posebnim potrebama, i oni su sreća na ovom svetu.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1745 • osudujem 9233 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Žena mi zamera jer nam dolaze gosti da vide bebu, koja se rodila pre dve nedelje. Ja dočekujem goste, čak i njoj prija da sedi sa ljudima. Razumem da njoj smeta, ali, pazite, kaže mi: "beba je posle u...
odobravam 26 • osuđujem 380 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Svekrva i svekar ne žele da nam čuvaju decu. Mislim da je sasvim fer razmena to što ni ja kada dođem kod njih u goste, na slavu, ili na tako neko okupljanje, ne želim ni kašičicu da operem, a kamoli n...
odobravam 1238 • osuđujem 110 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Žena mi je neplodna. U početku, to mi nije stvaralo neki problem jer joj ipak treba netko ko će ju voljeti, mislim da se razumijemo volim ja nju i sad, ali mi se počelo gaditi to njeno "stanje". Ne že...
odobravam 147 • osuđujem 1907 • komentari 0
Detaljnije
