Daj svoje mišljenje.
Dogovorim se sa kolegom da gledamo finale između Đokovića i Fededera. Nedugo nakon toga zvoni me telefon, supruga me poziva. "Mislila sam da večeras odemo malo prošetati..nismo odavno". Zastao sam na trenutak i razmišljam, ipak stvarno nismo zbog obaveza na sve strane. I da, pristanem, a kolegi sam izmislio razlog. I tako, čekam ti ja nju u jednoj uličici, ona korača prema meni, uzima me pod ruku i krećemo da šetamo. Na prvi pogled vidim pozitivno ćutljiva. Idemo nekadašnjom ulicom u kojoj smo se upoznali i gde se rodila ljubav. I ja radoznao, pitam je zašto je ćutljiva?! Stala je ispred mene, podigla plave oči prema meni i rekla. Znaš ovde je sve počelo, krenulo, trebao bi znati... Štaa? Postaćeš tata. Joj ljudi noge mi je odsekla uh. Vraćajući se u stan, celo vreme pričao sam sa njenim stomakom. Nema veće sreće za čoveka.
