Daj svoje mišljenje.
Devojka sa kojom sam bio skoro 2 godine pre 2 godine, ne priča samnom već 2 godine. Bili smo jedno drugom prva ljubav. Ostavila je veliki trag u mom životu. Voleo sam je koliko nikad niko neće, verujte mi na reč. I rešim ja da popravim malo odnose (jer mislim da nema smisla da se ne javimo na ulici) pošaljem joj poruku u kojoj sam između ostalog naveo neka naša lepa sećanja i kažem joj šta mi je značila." Jednom rečju" pružio sam joj ruku prijateljstva, koju je ona tako olako odbacila rekavši da se ona toga NE SEĆA i da je to što je bilo prošlo. Tačan razlog zbog čega je sve ovako ne znam, ali znam da kada pomislim na nju SADA osetim neku gorčinu u ustima. Dobro sam razmislio i bacio sve što sam dobio od nje, pocepao pisma koje sam čitao s vremna na vreme kada mi zafali osmeh na licu. Ona verovatno ne zna da je izgubila lika koji bi joj bilo kada pritrčao u pomoć, a ja sam bar konačno shvatio ko je ona. Izgleda da joj je smetalo da bude u nečijem lepom sećanju. Nek se nosi u pi*ku materinu!
