Daj svoje mišljenje.
Zovem ja drugaricu da izađemo, kaže ona da ne može jer joj je umrla baba. Bila je dugo bolesna... živela je sa njom u kući, ali nisu imale neki odnos. Nakon možda 2 nedelje izađemo, posle grada odem da prespavam kod nje. Legnemo, ona zaspi kao top, a ja ožednim nenormalno. Budim je, kažem joj da mi donese vodu jer mi je neprijatno da idem sama, a i malo mi je frka jer je baba spavala u dnevnoj kroz koju bih morala da prođem da bih došla do kuhinje. Ne registruje me ona... i ja ipak odlučim da odem po vodu. Otvaram vrata i neko leži u babinom krevetu, noge mi se odsekle, srce stalo... pogled ne mogu da pomerim, nisam luda, leži BABA! Dolazim do sobe, histerično počnem da tresem drugaricu... pričam joj kako baba leži u sobi, a ona mi onako pospana kaže pa šta?! Ja reko' pa mrrrtva je! Ona kaže:"A tooo... ma, ja ti to rekla jer me mrzelo da idem u grad!" U životu se toliko nisam uplašila!
