Daj svoje mišljenje.
Malopre me je tata zamolio da mu prebacim nešto na fleš. U tom trenutku sam ležala, bila sam malo pospana i samo sam mu drsko odgovorila ne mogu sad, mrzi me i okrenula se na stranu da spavam. Ništa nije rekao, samo je otišao negde. I posle par minuta pokajala sam se što nisam to uradila, jer on, kad god mu nešto tražim, bilo šta da je u pitanju, koliko god da je sati, koliko god da je umoran on to uradi, a ja nisam mogla da mrdnem du*e samo 2 minuta da to uradim. I tek sad vidim koliko sam ja ustvari nezahvalna...
