Ispovesti

Konstantno sam nervozna, napeta i pod stresom. Tako evo već godinama unazad, inače sada imam dvadeset i dve. Čak i kao mala stalno sam se nervirala. Recimo brat nije uradio nešto, a trebalo je, tata nije uradio nešto, a trebalo je, meni je to bio dovoljan razlog da briznem u plač, ali ne onaj iz razmaženosti, već iz besa i ljutnje što neko ne poštuje dogovore, što nema osećaja za neke stvari i druge ljude. Od tada se promenilo to da više nema plakanja za takve stvari, jer ih sada skupljam u sebi, dok jednog dana ne puknem verovatno. Dakle, činjenica je da sam ja takva po prirodi i ma koliko se trudila ne mogu to da promenim. Međutim, naiđe tako dan kad me boli uvo za sve, kad se ne sekiram ni za šta ma koliko briga imala. Volela bih nekada da ti dani potraju kako bih se malo odmorila od svih, pa i od sebe.