Ispovesti

Istog datuma smo rođeni deda Mile (moj prvi komšija) i ja. On je napunio 93 godine, a ja 33. Kao i godinama ranije pozvao sa ga na žurku, piće i tortu jer moje društvo voli deda Mileta možda čak i više od mene. Deda Mile se stvarno potrudio da bude pozitivan, veseo da razgali društvo. Pevao je, pokušavao da igra, pričao neke stare viceve, popio jednu čašu vina i otišao kući. Sutradan me tata probudio rano ujutru i rekao da je deda Mile umro. Otišao sam tamo da zapalim sveću, a njegov sin mi je sav u suzama zahvalio što je zadnji dan njegovom ocu tako dobro prošao. Ispričao mi je da kada se deda Mile vratio kući bio je oduševljen i do kasno u noć je pričao njemu i njegovoj porodici kako se lepo proveo, kako je igrao i pevao, kako sad neće žaliti ni da umre... i umro je u snu. Celo društvo sa rođendana je otišlo na sahranu i ne zna se ko je više plakao.