Daj svoje mišljenje.
Moj brat je narkoman. Saznali smo početkom januara. Ima 21 godinu, a kaže da to radi poslednje 3,4 godine. U kući je muk. Svako svakog krivi. Mama sebe, tata mamu, ja brata. Kao da svaki dan gledam film, samo što ovo nije film već stvarnost. Znate kad vam se sklope od jednom sve kockice i mislite, bože pa kako nisam videla odmah. Probao je sve, sem u venu. Od kokaina do ''malog crnog govanceta'' i spida, do marihuane i svih njenih vrsta. Stari drugari su ga otkačili. Posao nema. Faks je batalio. Ženu doveo kući. Ima samo nervozu, i ni malo kontrole. Koliko sam samo puta morala da pozovem policiju. Više me sramota. Koliko nema poštovanja više ni za koga. Koliko je dugova napravio. Koliko je para krišom krao i nakita prodao samo da bi se drogirao. Koliko je puta samo lečenje odbio. Koliko je puta terapije odbio. Koliko puta smo ga testirali. Koliko puta je bio pozitivan. Samo jednom je rasturio porodicu. Doživela sam da u bratu, imam sve ono što ne podnosim u muškarcu. Ni ja, ni neko drugi.
