Ispovesti

Prisustvovala sam ubistvu u svojim najranijim godinama.Imali smo svinjokolj u dvorištu, i nikada neću zaboraviti krik jadne i nedužne svinje koja je vapila za pomoć dok su je ubijali i spremali za tranžiranje.Zatvorila sam prozore, stavila prste na uši, i čekala da se agonija jadne životinje završi.Meso nisam ni okusila.Sada imam 28 godina, problem sa anksioznošću, i jednom prilikom putem meditacije ta slika mi se stvorila ispred očiju i krik jadne svinje zaparao mi je uši baš kao kad sam bila dete.Shvatila sam da me to podsvesno izjeda jer ništa nisam uradila da pomognem tom nedužnom biću kojem je oduzet život na sred mog dvorišta.Postala sam vegan, i okusiti meso više u životu neću.Zašto bi neko morao da bude ubijen i da pati zarad mog obroka.