Daj svoje mišljenje.
Imam jednu drugaricu koja je stalno govorila kako joj pomaže da kasno uveče luta gradom kada je nervozna, tipa u 1 ujutru izađe iz kuće i hoda gradom. Govorila sam da bi me bio strah da to uradim ali ona me ubjeđivala da tada nema nikoga po gradu a i ako me neko vidi ne bi me dirao. I tako ja jednom kada sam se posvađala sa mojima pustim muziku na slušalice i u 2 ujutru izađem da lutam gradom. Bilo je fino dok nisam primjetila da me prati neka grupa momaka. Kako bih ubrzala tako bi i oni. Na kraju sam trčala dok su mi oni dobacivali i jurili me. Sakrila sam se u neko žbunje i krila sam se tu jedno 20 minuta dok nisam bila sigurna da su pošli dalje. Najstrašnijih 20 minuta u mom životu, bilo me strah da će me pronaći i uraditi bog zna šta. Na kraju sam se umorna i onako izgrebana od žbunja vratila trčeći kući. Nikada više!
