Daj svoje mišljenje.
Dok je bila trudna sa mnom, moju mamu je moj biološki otac ostavio i otišao bez traga. Iako sa mnogo muka, znam da me je mama podizala s ljubavlju i bez ikakvog pokajanja. Nekoliko godina kasnije je našla čoveka svog života sa kojim je već 13 godina u braku, koji me je prihvatio kao svog sina, a i ja njega kao svog oca. Imam i devetogodišnju sestru koju volim više od svega. Nikada nisam upoznao svog biološkog oca, niti imam ikakvu želju za tim. Nedavno sam napunio 18 godina. Među poklonima sam našao naizgled staru kovertu sa parama i porukom: "U istoj ovoj koverti je bio novac koji mi je dao tvoj biološki otac i koji je trebalo da potrošim na plaćanje troškova abortiranja. Kao što vidiš, nisam to uradila, a istu količinu novca imaš ovde, pa ti uradi sa njima šta god ti je volja. Srećno punoletstvo, sine, voli te tvoja mama." Sutradan sam uzeo novac i otišao sa društvom na reprizu proslave punoletstva. Eto, taj novac je meni značio koliko i ta osoba koja nije ni vredna spomena. Ništa.
