Ispovesti

Ide mi na ku*ac, kad se setim šta smo mi sve zajedno radili pre kad nismo imali telefone, kad smo bili deca i kad smo svako veče izlazili napolje, sve jedno dete iz komšiluka, da igramo žmurke i nismo imali nikakvu grupu na messengeru ili tako nešto da se dogovaramo kad ćemo napolje, nego smo jednostavno znali ne znam kako ali smo znali kad treba da izađemo, ali posle nekoliko godina kad se prisetim na to, na stari hrast ispod koga smo mi igrali uno karte i zajebavali se, plače mi se jer toga više nema, svako je otišao na svoju stranu, ali tu je bila jedna devojka koja mi se sviđala i kojoj sam se ja sviđao, nju ne mogu nikako da zaboravim jer svaki put kad uđem u svoju ulicu vidim njenu kuću, vidim onaj kanal u kojem smo sedeli i gledali u zvezde svako veče, ali je*eš to sve, kad ona sad ima dečka i verovatno se ne seća toga svega.