Ispovesti

Evo, sad će slava. Sve mogu da podnesem. Žena i ja sve zajedno spremimo, ja očistim celu kuću, čak i mali sin uzme svoju krpicu i briše prašinu i ništa nam nije problem. Padnemo s nogu jednom godišnje ta 3 dana izdržaćemo. Ali ono što nikad neću razumeti jeste zašto NE IDETE KUĆI pre ponoći? Dakle došao si, ispoštovao, popio pojeo, ispričao svoj stav o politici, ispušio 2 pakle cigara i ne pada ti na pamet da mi moramo sve da sredimo posle tebe i isto ustanemo ujutru i sve nanovo? Kad slava prođe, oboje isto ustajemo idemo na posao. Ne, ti ostaješ do iza ponoći, pijan pokušavaš da voziš, ja ti ne dam, jedva držim oči otvorene, dete se budi jer si se drao toliko da si ga probudio, mrzim i taj dan i ko izmisli slave i vaš neotesane rođake. Posvađaću se sa svima sad osećam, preko glave ste mi.