Daj svoje mišljenje.
Kada sam pošao u prvi razred mama me je vozila do i iz škole iako nismo živeli daleko. Jednog dana je učiteljica bila bolesna i pustila nas kućama ranije. Tada su bile u trendu one Halo kartice, imao sam jednu, govornica je bila pored škole ali nisam hteo da je zovem nego sam rešio da pešaka odem kući. Mislio sam da kada se pojavim tako sam na vratima, mama ima da bude oduševljena što sam skupio hrabrost da se vratim pešaka kroz ne baš miran kraj. Ulazim polako u kuću i čujem da neko viče, odem do spavaće sobe i navirim, a naš komšija Steva leži, mama se popela na njega i uživaju. Čika Stevin izbezumljeni pogled kada me video neću zaboraviti dok sam živ, a mama samo što nije pala u nesvest. Inače, mama je tada već bila razvedena, nije varala nikoga ali sam ja dobrih pola godine bio ljut na nju. I danas kada me čika Steva sretne vidi se da mu nije baš prijatno, a ja ga namerno zadirkujem sa ''Zamalo da mi budeš ćale''.
