Ispovesti

Ne znam kako sam došla u ovu fazu da se plašim svega. Imam 24 godine i od kraja srednje škole do danas ne znam na šta sam protraćila te godine. Da, studiram, ali ga još uvek nisam završila i zbog toga osećam neki strah. Strah jer se odužilo, jer ne znam koliko još može da traje, najviše strah od neizvesnosti zbog stvari čije konce treba ja da držim u rukama i da zavise od mene, a ja kao izgubljena u svemu tome. Onda, želim da polažem za auto ali opet strah. Strašno se bojim toga, osećam kao da to već treba da znam, a ne da upisujem kako bi me tamo naučili vožnji. To su samo neki primeri ali je taj strah prisutan na svim poljima i na svakodnevnom nivou. Gotovo da mi se javio strah od življenja i života. Eto taj osećaj bih mogla baš tako da nazovem.