Daj svoje mišljenje.
Moj otac, inače bivši profesionalni vojnik, imao je naviku da se skoro svakog dana izdere na mene i moga brata oko najmanje sitnice kao što je nenamešten krevet, kesa od čipsa pored računara, itd. Ulazio bi jednom dnevno tako u sobu da se isprazni i ja sam ga nekako razumeo i navikao se na to, ipak mi je otac i svašta je u životu prošao. Sada, brat je otišao na fakultet i od tada, svaki dan uđe u sobu i vidim po njegovom izrazu na licu da mu je žao što je otišao-od toga dana se ni jednom nije razdrao na mene i imamo neverovatno dobru komunikaciju, nekako mi nedostaje njegova ljutita faca...
