Daj svoje mišljenje.
Moja depresija je počela negde sa početkom puberteta. Već sa 12, 13 godina sam ozbiljno razmišljala koji je najbolji način da se ubijem. Ja naravno nisam imala pojma šta mi je, mislila sam da sam eto takva. Nisam znala ništa ni o depresiji ni o drugim mentalnim bolestima.Znala sam samo da mi je svaki dan crn i da to ne želim više. Imala sam teške traume u detinjstvu pa je valjda to bio okidač. Da, moguće je i u tako mladom dobu na žalost. MOJA MAJKA je umesto razumevanja ili bar pokušaja da podrži i shvati svoje dete, počela da mi pretura sve po sobi tražeći drogu zato što je mislila da sam narkoman. A nisam čak ni probala. Umesto pokušaja da razume dobijala sam napade od sopstvene majke. Možete zamisliti kako je sve to uticalo na mene. Nekoliko puta sam odlazila na mostove sa namerom da se bacim dole. Neki dragi bog me je sačuvao. Tek kasnije, kad sam dovoljno odrasla da shvatim šta mi se dešava uspela sam i njoj da objasnim. A valjda je trebalo biti obrnuto...
