Daj svoje mišljenje.
Ja sam devojka koja pronalazi sreću u malim stvarima (u zalascima sunca, omiljenoj hrani..), voli romantične filmove, čitanje knjiga, životinje posebno, šetnje pored plaže i duge noćne razgovore. Ne volim izlaske i gužve. Više volim manji krug ljudi oko sebe. Ne želim ništa pre braka, niti da živim sa nekim pre braka, smatram da, ako imam dečka, da mi ne trebaju muški prijatelji jer mi je to jedan vid nepoštovanja te osobe (da ja svoje vreme trošim sa drugim muškim osobama). Verujem u Boga i čitam Bibliju. Moj život se ne vrti oko društvenih mreža (imam ih, ali ne koristim mnogo). Svi mi kažu kako sam drugačija i staromodna i da sa tim stavovima nikad neću naći dečka. Ljudi mi čak i na random mestima govore kako sam prelepa, ali za muškarce kao da sam nevidljiva. Kao da pripadam pogrešnom vremenu. Plašim se da nijedan dečko neće želeti da bude sa mnom. Samo želim nekoga ko je bar malo sličan meni. Znam da sam mlada (imam 20 godina), ali opet...vidim kako stvari danas stoje i gubim nadu...
