Daj svoje mišljenje.
Osećam se kao propalitet. Imam 25 godina, studiram još uvek ali kraja tom studiranju ne vidim. Godinama tapkam u mesto. Odavno sam shvatila da to nije ono što mene zanima, da nemam ni volje, a ni želje da se bavim time, ali sam mislila da ću uspeti sebe da nateram da završim fakultet i onda se okrenem nečemu kreativnom, nečemu što je oduvek išlo uz mene. Ne znam ni šta je to što bih volela konkretno da radim, ali znam da bih dala sve od sebe da budem dobra u tome. Volela bih da to bude posao u kome imam određenu dozu slobode i da iskažem sebe na neki način jer ne bežim od rada i posla. Dete sam sa sela i od malena sam upoznata sa obavezama, težim i lakšim fizičkim poslovima i nisam lenja, ali kada me nešto ne zanima i kada ne volim ne umem da odrađujem to na silu. Stalno se vraćam unazad i razmišljam o toj pogrešnoj odluci koju sam donela prilikom odabira ovog fakulteta jer mi se tada činio pametnijom odlukom od one koju sam želela da donesem vodeći se srcem. Kakva greška...
