Prije nekoliko mjeseci sam se udala i došla kod muža da živim zajedno sa njegovom porodicom (2 brata, majka, otac i baba). Kako vrijeme odmiče sve mi je teže ostati ovdje zajedno s njima svima. Ja sam student (4.godina), moj muž radi, ima jako dobru platu za naše standarde. Pri tome, svaki dan radim poslove po kući, usisavam, čistim, pravim ručak,takođe i oko kuće kosim travu, hranim stoku (živimo na selu), ali moj rad niko sem muža ne poštuje. Svi ulaze u obući u kuću, ništa ne sklanjaju za sobom, ne peru sudove... Dosadilo mi je sve ovo i jedva čekam da se preselim u naš stan (muž i ja), koji je u završnoj fazi kupovine.
Ostavi svoj komentar
#290
Ponekad pozelim da sam Goku! Motko, izduzi se :(
odobravam 1084 • osudujem 46 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Negde mi je po mrežama proleteo video koji kaže ovako: "Ne treba mi psihoterapija. Treba mi dobar i stabilan posao. Treba mi pozitivna porodicna atmosfera i lepa veza. Treba mi nekoliko bliskih prijat...
odobravam 662 • osuđujem 28 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kako me nervira rečenica: Vaspitana sam da podjednako poštujem i čistačicu i direktora. Ma jel molim te?! Ne zaslužuju podjednako poštovanje i tačka. Odgovornost direktora je puno veća. To neko lažno ...
odobravam 165 • osuđujem 3041 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7650 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
