Ispovesti

Očuh je mene i brata prihvatio kao kao svoju decu, od prvog dana se super slažemo sa njim i tako već 15 godina. Pre neko veče sam čula kako priča sa mojom mamom i kaže, da je svestan toga da on nije naš (biološki) otac ali da ne voli kad ga ljudi podsećaju na to. Jako sam se isplakala nakon te rečenice, mislim da mu nikad nisam pokazala koliko mi znači on, njegova ljubav i podrška. Sećam se situacije od pre 10ak godina kada je hteo mene i brata oficijalno da usvoji i da nam da njegovo prezime ali ja nisam htela jer bih time povredila svog biološkog tatu, koga verovatno ne bi ni bilo briga jer nas je viđao 1x godišnje kad mu se ćefne. Kajem se zbog toga jer sam verovatno povredila čoveka koji me je odgajao. Nikad nismo pričali o tome ali verovatno da je tako.